Књижевна историја (History and Aims: Literary History)
Primary tabs
History and Aims: Literary History (Književna istorija) was founded in 1968 as a journal of the publishing house “Obod” from Cetinje, and later of the publishing house “Vuk Karadžić” as well. Its founder and first Editor-in-Chief was Aleksandar Petrov, succeeded by Jovan Deretić. During its entire existence, the journal relied on the cooperation of the research projects’ associates at the Institute for Literature and Art. In 1991 Literary History became the official organ of the Institute, and its newly appointed Editor-in-Chief, Dušan Ivanić, continued with the distinct literary-theoretical and literary-historical orientation of the journal. With Miodrag Maticki taking the position of Editor-in-Chief in 2001, Literary History broadened its concept to include interdisciplinary and multidisciplinary scientific studies and articles as well.
Pages
-
- Филозофија као бодеж
- Сажетак Рад је посвећен критичком читању и (пре)вредновању есеја „Метафизички харикири“ Николе Милошевића из 1967. године. Указује се на Милошевићево разликовање појмова психички и метафизички харикири, као и на теоријске конструкције Константина Леонтјева, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и Освалда Шпенглера, помоћу којих је Милошевић настојао да поткрепи своју тезу о филозофији као сечиву или бодежу којим филозоф рањава самог себе. Иако тај есеј Никола Милошевић није касније у својим књигама прештампавао, он је важан у оквиру целине његовог опуса, посебно кад је реч о његовом тумачењу такозване горке лепоте стила извесних песимистички односно меланхолично интонираних филозофских дела.
-
- Филозофија одсутности
- Сажетак Овај рад је завршно поглавље истраживања односа поезије Бранка Миљковића и филозофије. Дефинисани су основни облици Миљковићеве песничке мисаоности: мудрост, дубина, диониско и аполонско, гномско и дијалектичко мишљење. Поменути типови Миљковићеве лирске мисаоности упућују на његову основну, онтолошку инспирацију, прецизније, на нову онтологију у чијим оквирима је песник остварио своју поетику и естетику. У Миљковићевим есејима и критикама, посебно у његовој поезији, више него у песничким остварењима савремених српских песника, номинално су присутни онтолошки појмови, почев од основних међу тим појмовима: Бића и Не-бића. У вези с тим појмовима песник се определио и за основни појам своје поетике: „одсутност“, чије је свестрано сагледавање у оквирима поетике, естетике и филозофије, предмет интересовања аутора овог текста. Миљковић је тим сагледавањем несумњиво сврстао термин „одсутност“ међу најважније термине поетологије.
-
- Херој као књижевни и друштвени конструкт
- Сажетак Циљ овог рада јесте да истражи везу између друштвеног контекста и формирања хероја као књижевног типа. Истраживање је усмерено на специфичности драмских остварења у последњим деценијама 20. века и процес промене традиционалног поимања хероја у новим, турбулентним друштвеним превирањима. У првом делу рада се најпре одређује типологија хероја у књижевноисторијском погледу и прати промена разумевања и особина овог књижевног типа кроз епохе. Посебан део рада посвећен је типологији хероја Нортропа Фраја, која је издвојена као теоријски стожер за разумевање ове књижевне категорије. У раду се испитује и однос књижевног и друштвеног типа хероја и показује утицај друштвених и политичких кретања на формирање оба типа хероја (друштвеног и књижевног) и њихова међусобна конвергентност. Све то се посматра на примерима драма писаних и играних у позориштима последњих деценија прошлог. века.
-
- Шта је данaшња наратологија?
- Сажетак У раду се разматра развој теорије приповедања од почетка 21. века до данас и проблематизује теза Дејвида Хермана, широко прихваћена међу данашњим наратолозима, о смени класичне наратологије посткласичним приступима. Анализирајући промене у схватању предмета, метода и амбиција савремене наратологије и усредсређујући се на новије концепције појма наратива, циљ овог рада јесте да пружи друкчији поглед на актуелно стање дисциплине.
-
- „Избрисани“ између политике порицања и егземпларности савременог словеначког романа
- Сажетак Егземпларност романа Михе Мацинија, Полоне Главан и Дина Баука хвата се укоштац са словеначким дискурсом „организоване невиности“ (Јаглушич) и унутар граница естетске репрезентације покушава да пробуди наклоност према људима које је словеначка власт избрисала из регистра грађана са сталним пребивалиштем. Поменути романи метонимијски представљају популацију тзв. избрисаних, којима је словеначка биополитика након проглашења независности насилно одузела права и редуковала их на „голи живот“ (Агамбен), фокусирајући се на хуманизовану жртву брисања, при чему се разоткрива однос тзв. обичних људи према овом масовном кршењу људских права.
-
- „То су моје личне ствари“
- Сажетак Надовезујући се на претходно приређени текст Принципове чешке (ауто)биографије и реконструкцију контекста њеног настанка (1916) и објављивања (1919) у Чехословачкој и Краљевини СХС, овом приликом усредсређујемо се на упоредну критичку анализу овог документа и њему сродних, првих послератних написа о Принципу. Посебна пажња посвећена је поређењу са разговорима које је бечки психијатар и неуролог др Мартин Папенхајм водио са Гаврилом Принципом у Терезину (1916), а који вишеструко кореспондирају с текстом, али и околностима настанка и публиковања Принциповог „личног животописа“.