Књижевна историја (History and Aims: Literary History)
Primary tabs
History and Aims: Literary History (Književna istorija) was founded in 1968 as a journal of the publishing house “Obod” from Cetinje, and later of the publishing house “Vuk Karadžić” as well. Its founder and first Editor-in-Chief was Aleksandar Petrov, succeeded by Jovan Deretić. During its entire existence, the journal relied on the cooperation of the research projects’ associates at the Institute for Literature and Art. In 1991 Literary History became the official organ of the Institute, and its newly appointed Editor-in-Chief, Dušan Ivanić, continued with the distinct literary-theoretical and literary-historical orientation of the journal. With Miodrag Maticki taking the position of Editor-in-Chief in 2001, Literary History broadened its concept to include interdisciplinary and multidisciplinary scientific studies and articles as well.
Pages
-
- Писма Милице Костић Селем Десанки Максимовић
- Сажетак У раду се даје кратак увод о досад мало познатом периоду живота српске списатељице Милице Костић Селем након Другог светског рата, а онда се доносе писма која је Милица Костић писала својој пријатељици из младости Десанки Максимовић. Писма се чувају у Задужбини „Десанка Максимовић“ у Београду.
-
- Погрешна читања у историји националне драме на примеру Госпође Олге Милутина Бојића
- Сажетак Teкст укaзуje нa мeтoдoлoшкe пoтeшкoћe у изучaвaњу истoриje нaциoнaлнe дрaмe у сaврeмeнoм aкaдeмскoм и пoзoришнoм кoнтeксту, с пoсeбним oсвртимa нa рeвизиoнистичкe прeoкрeтe кao нeзaoбилaзним, чaк пoжeљним сaдржajимa пoзoришнe истoриje. У тoм циљу, нa плaну тeaтрoлoгиje и пoзoришнe истoриje oвaj рaд примeњуje пoзнaту тeoриjу Хaрoлдa Блумa o рeвизиoнизму и нужнoсти пoгрeшних читaњa, a кao примeр сe рaзмaтрa дрaмa Гoспoђa Oлгa Mилутинa Бojићa и њeнe пoслeдњe инсцeнaциje. Нaписaн нeпoсрeднo прeд Први свeтски рaт, комад је премијерно извeдeн тeк шeст дeцeниja нaкoн пишчеве смрти, дa би пoтoм утицao нa вaжнe прoмeнe у тeoрeтскoj и рeпeртoaрскoj пeрцeпциjи нaшe грaђaнскe дрaмe нa пoчeтку XX вeкa.Рaзмaтрaњe садржи двa дeлa: први, у кoме сe нaвoдe тeшкoћe у изучaвaњу нaциoнaлнe дрaмe, имajући у виду њeну дугoтрajну, хрoничну зaпoстaвљeнoст у нaшoj културнoj истoриoгрaфиjи, тe прoтиврeчнoсти у њeнoм сaврeмeнoм aкaдeмскoм прoучaвaњу, и други, кojи нa примeрима пoслeдњe две рeдитeљске пoстaвке Гoспoђe Oлгe рeдитeљa Злaткa Пaкoвићa и Гoрчинa Стojaнoвићa пoткрeпљуje тeзу дa су глaвни пoдстицajи у прeoцeњивaњу наше пoзoришнe трaдициje дoлaзили вишe из рeпeртoaрскe прaксe, a мaњe из aкaдeмскo-истрaживaчкe сфeрe. Oбе режије Бojићeвoг тeкстa сe, упркoс битним мeђусoбним рaзликaмa, oписуjу кao примeри „пoгрeшних читaњa“ које према Блуму пoтврђуjе и чaк oснaжуjе дejствo пoeтских утицaja, уз знaчajнe пoслeдицe и нa тeoриjскo рaзумeвaњe типoлoшких пoсeбнoсти српскe грaђaнскe дрaмe, нaрoчитo oних кoje сe тичу oдсуствa нaглaшeнe друштвeнo aнгaжoвaнe прoфилисaнoсти, што је битнo oпрeдeљивaло њeну рeпeртoaрску судбину дo дaнaшњих дaнa.
-
- Поетика и филозофија релације
- Сажетак Едуар Глисан један је од најзначајнијих постколонијалних франкофоних карипских писаца. Иако јe у време најжешће борбе за деколонизацију, педесетих и шездесетих година 20. века под снажним утицајем покрета „црнаштва“ (négritude), Глисан се веома брзо окреће потрази за „нетоталитарним“ идентитетима и изградњи сопствене поетике, засноване на креолизацији – динамичном процесу у коме се културе међусобно сусрећу, сударају и преображавају, опирући се на тај начин окамењености Бића, апсолутним суштинама, национализму, али и западњачком универзализму. У склопу Поетике релације (Poétique de la Relation, 1990), у којој се у великој мери инспирише идејом и појмом идентитета-ризома Жила Делеза и Феликса Гатарија, Глисан дефинише низ значајних појмова као што су креолизација, дигенеза, прозирност и непрозирност, Хаос-Свет, Сав-Свет, мондијалност. У овом раду изложена су и објашњена основна Глисанова схватања везана за актуелни развој и међусобни однос култура у људском друштву.
-
- Политизација послератне драме Самјуела Бекета
- Сажетак Рад истражује драме Самјуела Бекета Скица за радио II и Катастрофа, настале после Другог светског рата, са циљем да се промисли њихово друштвено-политичко значење и однос према хуманитарној кризи савременог света. Истраживање почиње текстуалном анализом различитих коришћења лингвистичких брбљарија као апорија у обе драме. Потом се интертекстуалне везе доводе у додир са друштвено-политичком сфером помоћу теорије Ђорђа Агамбена, како би се показало како су концептуалне представе „голог живота“ и „ванредног стања“ код Бекета остварене као граничне позиције. Овим не толико примењиваним приступом пореди се специфични модел стварности обележен бекетовском двосмисленошћу са Агамбеновим предлошком „прага поткопавања“, како би се указало на пригушени политички глас у позадини Бекетових комада.
-
- Политичке борбе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839) – од историје до усмене народне традиције
- Сажетак Осим историјских извора, у раду се тематизују, систематизују и анализирају забележени усмени наративи и песнички садржаји који на карактеристичан начин описују веома бурну и драматичну борбу коју је кнез Милош Обреновић водио против политичких противника и неистомишљеника, у периоду од 1815, па све до изгнанства из Србије 1839. године. Особеним транспозицијама историјских садржаја у ткивима усмених форми (гласина, анегдота, предање, прича о животињама, изрека, клетва, басма и песма) придоносила је и специфична природа и појава кнеза Милоша, који се у нашој традицији издвојио као једна од најподстицајнијих личности за усмено приповедно обликовање.
-
- Поруке и значења Миљковићевих Сабраних дела
- Сажетак У огледу је анализирано ново, друго издање Сабраних дела Бранка Миљковића (2015–2019), објављено у издању Нишког културног центра. У уводу је указано на мјесто и значај Бранка Миљковића (1934–1961) у српској поезији неосимболизма из средине 20. вијека, те на разлоге због којих је покренут пројекат овог новог, другог издања пјесникових сабраних дјела. У средишњем дијелу огледа урађена је текстолошка анализа свих шест књига овог издања. Притом су направљена упоређивања с претходним, првим издањем из 1972. године, као и с још неким репрезентативним издањима Миљковићеве поезије, документарне грађе и преписке.
-
- Представе о женама у књижевности и култури колонијалне Америке
- Сажетак Рад се бави начинима представљања жена у књижевности и култури колонијалне Америке утемељеним у владајућим односима моћи. Од књижевности и уметности истраживања и освајања, преко књижевно-научних и уметничких врста насталих у колонијалној Северној Америци, анализирају се примери различитих пракси представљања жена и њихове метафоричке импликације. Посебна пажња поклања се функцији и оригиналној намени одређених текстова, било да је у питању пропаганда или потврђивање доминантног верског и политичког наратива. Заступа се теза да су управо односи моћи и културно-историјски контекст обликовали обрасце представљања жена, најчешће с нагласком на њихову наводну пасивност, беспомоћност, али и ласцивност и превртљивост, као и недостатак интелектуалне и моралне снаге. Докази за овакву тврдњу илуструју се примерима из књижевности и културе колонијалне Америке у којима се кроз родне метафоре жене повезују с ’новооткривеним’ континентом кроз троп о плодној девици, или с унапред одређеним родним улогама крхке даме или домаћице, али и носиоцима одговорности за морално стање колоније кроз разне стереотипе о прописаном (не)пожељном понашању.
-
- Приказ колонијалног освајања Африке у роману Олга Бернхарда Шлинка
- Сажетак Радња романа Олга Бернхарда Шлинка делимично се одвија у доба Немачког царства (1871–1918), које је настојало да се његова моћ демонстрира колонијалним ширењем на афричком тлу. Рад приказује процес колонизације Африканаца, припадника Хереро народа, као и однос немачких војника према њима, представљених као задојених идејама свога времена о снази, слави и доминацији немачког народа. Методолошки, рад се ослања на поставке теоретичара постколонијалних студија о колонијалном дискурсу (над)моћи, испитујући тезу да је однос између закаснеле империјалне силе попут Немачког царства и Африке представљен као однос који је међу (фиктивним) немачким војницима схваћен као интеракција цивилизованог и примитивног. Африка се као конструкт, попут Оријента, доживљава као идеолошка противтежа и оправдање за колонијалне подухвате, који, између осталог, резултирају ставом да се обојени човек не може поимати као људско биће већ да њиме и његовом територијом треба владати, што ће се анализом истаћи као један од значајних тематских аспеката романа.
-
- Прилог обогаћивању репертоара дечјих хорова у Србији кроз аналитички приказ збирки хорских песама за децу из 1957. године
- Сажетак Певањем у хору, поред примарног развоја музичког слуха и гласовних способности, деца усвајају и драгоцени део националне културе. Учешћем у певању хорских песама дете развија музички укус, а путем литерарног текста стиче нова сазнања о свету који га окружује. Наиме, ако је хорска песма уметнички вредна, остварују се васпитни и образовни циљеви певања у дечјем хору, као што су развијање љубави према музичкој уметности, подстицање смисла за лепо, формирање естетских критеријума и свестрани развој личности. Уз краћи увид у проблематику дечјег хорског певања данас у Србији, у овом раду ће бити представљене две збирке песама настале 1957. године, у време стварања социјалистичког друштва код нас. У првој збирци се налазе песме аутора који су стварали пре 1941. године, док је друга збирка формирана од композиција тада актуелних композитора. Будући да су у највећој мери засноване на стиховима познатих српских песника, с правом се може рећи да оне представљају ризницу националног уметничког стваралаштва за децу. У раду су анализиране репрезентативне песме из обе збирке, с образложењем да оне могу и данас да привуку пажњу диригената и хоровођа основношколских и других дечјих хорова. Одабране песме су сагледане с музичко-педагошког и музичко-аналитичког аспекта, с намером да понуде боље разумевање њиховог садржаја и олакшају њихову примену у раду с дечјим хором.