Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- Адверзативне реченице с концесивним смисаоним односом у српском језику
- У раду се представља анализа и систематизација адверзативних реченица којима се исказује концесивни смисаони однос у савременом српском језику. Највећи број оваквих адверзативних клауза има узрочноконцесивну логичку импликацију, али под одређеним синтаксичким и семантичким околностима реализује се и условноконцесивна семантика. Овакве клаузе (са условноконцесивном вриједношћу) јављају се често и као асиндетске клаузе, при чему показују велику структурну разноврсност која се тиче прве клаузе. Реченице које испуњавају само нужан услов логичке супротстављености и неиспуњеног очекивања и имају одговарајући везник не могу се сматрати правим представницима концесивног семантичког подтипа координираних реченица, мада, евидентно, имају концесивно значење као саприсутно у својој адверзативној семантици. Све док није испуњен трећи, синтаксички најрелевантнији услов за концесивну семантичку интерпретацију координираних садржаја – присуство конкретизатора или модификатора везничког значења, концесивна компонента представља тек једну од потенцијалних логичких импликација таквих садржаја.
-
- Аористът в българския и сръбския език – значения и употреби
- У раду се расправља о представљању аориста у граматичкој литератури српског и бугарског језика – како се одређуje његово основно значење, каква су му допунска значења, које су могућности грађења од глагола свршеног и несвршеног вида, како глаголски вид утиче на значење, које преносне и модалне употребе има, какве су разлике у његовој употреби у наведеним језицима.
-
- Аспекат као фазна категорија и резултативност у француском и српском језику
- Полазећи од концепције глаголског вида као фазне категорије, по којој се вид третира као граматички или граматикализован израз фазе на којој је комуникативни фокус, у раду испитујемо разлике између француског и српског језика у погледу маркирања постфиналне фазе глаголске радње тј. резулативности. У оба језика се резултативност изражава сложеним глаголским формама, а разлике добрим делом произилазе из разлика у начинима кодирања глаголског вида у француском и у српском, утолико пре што се у српском резултат глаголске радње може изразити не само перфективним, него и имперфективним видом. Циљ нам је да упоредимо, с једне стране, начине изражавања резултативности у два језика и, с друге стране, разлике (семантичке и/или прагматичке) у оквиру саме категорије резултативности, које могу бити основа за издвање поткатегорија овог типа лингвистичког значења. Рад заснивамо на Ветовом приступ аспекту као фазној категорији, који се може применити не само на језике у којима вид није морфологизован (нпр. француски), него и на језике у којима глаголски вид то јесте, као што је случај са словенским језицима, укључујући и српски.
-
- Атрибутивне именице мотивисане соматизмом глава у српском и македонском језику и њиховим дијалектима
- У раду се испитују атрибутивне именице мотивисане лексемом глава у српском и македонском језику и њиховим дијалектима. Грађа показује да је највећи број деривата настао суфиксацијом, а знатно ређе композицијом. Суфиксали су углавном деривати првог или другог степена (глав-оња, гла-уч; празноглав-ац и празноглав-е; глава – глав-урда – главурд-ан). Сложенице су различитог типа: а) Го + о + И (врт-о-глаја); б) Ио + о + Го + суфикс – глав-осек-Ø); в) Ио + о + И (глав-о-топ). Творба атрибутивних именица условљена је семантичким садржајем лексеме глава у основном значењу. То су компоненте које носе информацију о величини (главоња, главуч, главок, glavan), функцији (празноглавац, празноглавец), изгледу (седоглавац), положају (кривоглавиле) ентитета именованог мотивном речју. Са дериватолошког становишта посматрамо продуктивност суфикса који су заступљени у њиховој структури, као и конкурентност која се међу њима јавља (нпр. глав-аш и глав-оња). Такође се бавимо и статусом моционих образовања (тупоглав-ац ’тупоглава мушка особа’ и тупоглав-ка/тупоглав-ица ’тупоглава женска особа’), као и нијансирањем атрибутивног значења које је условљено денотатом (гологлавац м ’онај који је голе главе; експр. сиромах’, гологлавка ж ’женска особа која је без мараме на глави’ и гологлавче с ’дете с ретком косом’). Са семантичког становишта указујемо на малобројне вишезначне атрибутивне именице чија су значења настала метафоризацијом (главоња 1. пеј. а. ’човек велике главе’; б. ’главешина, старешина’; 2. терм. зоол. ’врста лептира, губар Lymantria dispar’; главуч 1. пеј. ’човек со голема глава’. 2. ’богат или влијателен човек; буџа’; 3. ’човек на висока позиција, функционер, директор’). Денотирајући особу, оне углавном имају негативну експресивну вредност и првенствено су одлика разговорног језика.
-
- Ближе одређење назива за документе у српским манастирским даровницама из епохе Немањића (1196-1371)
- У српским средњовековним актима местимично се срећу називи за документе, неретко праћени одговарајућим атрибутима. У старијим исправама и једних и других је мање, док их је у млађим – више. Некада ти вишечлани изрази не дају ништа више него једночлани, па су одговарајући атрибути на први поглед сувишни (међутим, поред реторске функције они имају и правни значај, будући да носе одређену правну поруку), а некада – што је такође случај, тек уз употребу атрибута пружа се целовита информација о именованом појму. У функцији детерминисања именованог садржаја нису само придевске речи (придеви и придевске заменице), него и одговарајући падежни облици (с предлозима и без предлога), друге именице, па и шире конструкције. У фокусу нашег истраживања су акта из времена династије Немањића, али се за додатно сагледавање проблематике, или употпуњавање изграђених представа, не задржавамо само на њима, и не само на жанру манастирских даровница.
-
- Вукови погледи на творбу придева
- У раду се анализирају Вукови погледи на творбу придева, изложени у чланку под називом Главна свршивања суштествителни и прилагателни имена у српском језику. Главни циљ рада јесте да се попишу и опишу сви придевски суфикси које је Вук у овој својој студији издвојио, као и да се осветле Вукови погледи на творбене процесе у грађењу придевских речи. Поред тога, паралелно са анализом Вукових ставова, у раду се даје и осврт и на ставове савремених дериватолога када су поједини суфикси у питању.
-
- Генитивни знак или знак дужине
- У раду аутор анализира дистрибутивна ограничења употребе генитивног знака и испитује оправданост терминолошког двојства који произилази паралелном употребом овог термина и термина знак дужине. Анализом су обухваћени сви релевaнтни нормативни приручници, почев од Белићевог правописа, преко Матичиних правописних приручника до Дешићевог и Симићевог правописа. Уз то представљен је и велики број примера који одступају од актуелне норме. Предложено је и решење по коме би правило било да се овај знак употребљава само онда када не разликујемо облике генитива множине и неки облик једнине.
-
- Глаголи кретања и промене позиције у простору као глаголи субјекатске контроле
- У раду анализирамо конструкције које се састоје од непрелазних глагола кретања и промене позиције у простору и инфинитива односно њему еквивалентне финитне конструкције да + презент у функцији допуне односно одредбе поменутих глагола. Скрећемо пажњу и на чињеницу да се у разговорном стилу императив непрелазних глагола кретања и промене места у простору, осим с инфинитивом односно његовим финитним еквивалентом да + презент, веома често комбинује и с императивом другог глагола (Иди спавати/Иди да спаваш/Иди спавај). У раду дајемо и преглед различитих типова конструкција да + презент (и с кореферентним и с некореферентним субјектом) употребљених у функцији допуне односно одредбе управних глагола кретања и промене позиције у простору, при чему наводимо и тип успостављене релације контроле (облигаторна, опциона или заједничка).
-
- Да/не питања и изборна питања у функцији парцијалних (посебних)
- Циљ рада је преиспитивање односа између неких типова питања са да/не одговорима, односно изборних (дисјунктивних) питања, и ситуационог опсега (тоталног/парцијалног) који обухвата тражена (непозната) информација у њима. Теоријско-методолошки оквир спроведене анализе чине лингвистичка прагматика, нарочито анализа информационе структуре, и синтаксичка семантика, а грађу знатан део Колекције „Одговори”, едиције интервјуа биографске оријентације са истакнутим културним посленицима. Утврђују се типови да/не питањаза које се показује да, према ситуационом опсегу на који се односе, типично функционишу као парцијална (посебна) питања. За изборна питања се такође показује да типично испољавају карактер парцијалних (посебних), а у неким случајевима тоталних (општих). Отуда се, у случајевима парцијалних (посебних) да/не и изборних питања, може говорити о њиховој (међусобној и) граматичкој синонимији са тзв. заменичким питањима.
-
- Двородне именице домаћег порекла са двојаком деклинацијом
- У овом раду испитујемо које се двородне именице домаћег порекла обрађене у једнотомном Речнику српскога језика могу означити као именице са двојаком деклинацијом и на основу тога желимо да утврдимо који се од претпостављених типова двојаке деклинације могу срести у српском књижевном језику. Циљ рада је да осветли појаву двојаке деклинације и да покаже да овакав вид двородности није маргинална појава у језику, која се може свести на тек неколико изолованих лексема.
-
- Диференцијалне језичко-стилске карактеристике новинског извештаја
- У раду се издвајају лексичке, синтаксичке и стилске карактеристике које извештај чине засебним информативним жанром. Анализа је проведена на конкретном језичком материјалу ексцерпираном из српских дневних новина, у временском узорку дневне штампе која je излазила на територији целе Србије током десет година. Главни теоријски резултат су анализом конкретне грађе издвојене кључне диференцијалне црте новинског извештаја у односу на новинску вест.