Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- Радмило Маројевић о обнови србистике
- У раду се разматра допринос Радмила Маројевића обнови аутентичне српске националне филологије – србистике, и то кроз анализу његових књига из ове области, појединачних чланака и научних расправа те представљањем његовог доприноса организацији научних скупова из области српске филологије, покретању србистичких часописа и креирању програмских докумената обновљене србистике. Посебно је истакнут значај Маројевићеве историјске, прекретничке књиге Ћирилица на раскршћу векова (1991). У раду се скреће пажња и на Маројевићево интересовање за статус српског језика у односу на друге словенске језике, на подручју упоредне граматике, гдје се србистика не обнавља него, радовима овога аутора, научно утемељује и шири опсег својих истраживачких компетенција. Истакнуто је да обновитељским напорима српских филолога овај дијахронијски аспект даје посебну снагу и снажно учвршћење. Поменут је и Маројевићев рад на подручју српске текстологије, гдје се издвајају његова критичка издања и текстолошка читања Његошевих дјела Горски вијенац, Луча микрокозма и Биљежница.
-
- Руски одрични заменички прилози у функцији предиката и њихови српски еквиваленти
- У руском језику постоје безличне реченице чији се предикат изражава одричним заменичким прилозима (негде, некуда, некогда, незачем), најчешће у споју са инфинитивом (иако се инфинитив у неким случајевима може изоставити). Ове руске безличне реченице преводе се на српски језик безличним или двочланим реченицама у зависности од тога да ли је реченица проширена субјекатским детерминатором, тј. да ли реченица садржи у својој структури индиректни објекат којим се изражава вршилац радње. Предикат српских реченица најчешће се изражава одговарајућим безличним или личним обликом глагола немати у споју са прилозима за место, време, узрок. Ово и јесте предмет нашег истраживања чији су резултати представљени у овом раду.
-
- Са Вуком и (добрим дијелом) уз Вука
- Аутор истражује улогу језичко-књижевних прилога у часописима тридесетих и четрдесетих година деветнаестог века, те ставове аутора о Вукову књижевном језику. Неки су часописи били чврсто на антивуковским позицијама, док су други остављали простора и онима који пишу у прилог Вуковој реформи, па и самом Вуку да се брани и да објашњава своју позицију.
-
- Семантизација спонтаних деривата (дечјих неологизама) у функцији прецедентности језичке игре
- Полифункционалност дечјих језичких творевина, као основни принцип њихове реторичке парадигме, представља темељни услов прецедентности, на основу којег је могуће класификовати типове семантичких поступака у деривацији неологизама као средства за грађење језичке игре (ЈИ). Циљ наше анализе у овом раду је: 1) класификација и опис поступака семантизације спонтаних деривата (неологизама/оказионализама Н/О) уз истовремено издвајање и опис видова ЈИ као производа поменуте семантизације; 2) семантизација спонтаних деривата у функцији ЈИ као прецедента поетске употребе речи. Истраживање је обављено са лингвокогнитивног и психолингвистичког аспекта, с једне стране, и чисто лингвистичког с друге, на корпусу дечјег дискурса са српског и руског говорног подручја, у поређењу са уметничким (књижевним) дискурсом. Полазећи од структурних и структурно-семантичких параметара, као главног критеријума наше анализе и класификације, издвојили смо и описали два типа семантизације спонтаних деривата: 1) повезивање у ритмичке римоване низове лексички инкомпатибилних спонтаних деривата (Н/О), 2) римовано повезивање лексема у синтагматске низове паралелне по смислу или синтагматске опозиционе (антонимичне) низове. Наведени типови семантизације у подлози су три вида језичке игре: а) ритмизовани низови лексички инкомпатибилних Н/О по принципу сазвучја (фонетске складности), б) римовани синтагматски низови Н/О паралелних по смислу в) римовани синтагматски низови Н/О по принципу контраст по смислу / аналогија по звучности.
-
- Семантика синтаксических отношений в процессуальных предложно-падежных конструкциях (на материале русских паремий)
- В настоящей работе рассматривается объектное значение приглагольного дательного падежа в конструкциях с предлогом к в паремиях. Основное значение приглагольного дательного падежа в паремиях, как и вне паремий, – значение дальнейшего, или косвенного, объекта (то есть значение адресата, пункта, куда направлено действие, общей цели, направления). Дательный падеж с объектным значением – наиболее продуктивная форма для процессуальных единиц, управляющих дательным падежом имени в паремиях. Дательный падеж с объектным значением в исследуемых конструкциях употребляется с глаголами четырех основных семантических категорий: действия и деятельности, бытия, состояния, отношения, где на первое место вышли глаголы семантической категории действия и деятельности. Анализ семантической структуры глагола проведен на основе комплексного словаря русских глаголов в соответствии с семантической классификацией русской глагольной лексики, в которой семантизация глагольных лексем соответствует принципам иерархии, вариативности и пересекаемости глагольных классов.
-
- Семантичка деривација
- У раду се говори о појму семантичка деривација. Наводи се неколико схватања руских лингвиста, а затим и како су српски лингвисти, под утицајем руских, на различите начине усвајали овај појам и термин. Семантичка деривација спада у фундаменталне лексиколошке појмове и од његовог одређења зависи приступ и другим базичним појавама у лексичкој семантици, као што су полисемија, хомонимија, веза између полисемије и хомонимије, веза између полисемије и деривације итд. Ауторка овог рада подржава већину схватања јер се узајамно преплићу и не искључују се, а једно од њих изричито одбацује.
-
- Симеон Милутиновић Сарајлија
- У раду се освјетљава књижевни, сакупљачки и приређивачки рад Симеона Милутиновића Сарајлије у домену међусобних веза са Вуком Стефановићем Караџићем и Петром II Петровићем-Његошем. Рад садржи и резултате текстолошке анализе Симеонових штампаних и рукописних дјела, тј. осврт на графију и ортографију његовог дјела.
-
- Синкретизам генитива и дaтивa у балканском ареалу
- У oвoм рaду сe бaвимo синкрeтизмoм генитива и дaтивa, фeнoмeном присутним у албанском, румунском и грчком језику. Циљ нам је да утврдимо како је дошло до морфосинтаксичког изједначења генитива и датива, што је карактеристика већине балканских језика. Мeђу главним хипoтeзaмa кoјe су дo дaнaс пoстaвљaнe у вези с oвим питањем јесу oнe кoјe настанак тe пoјaвe објашњавају: (а) утицaјeм стaрoг балканскoг супстрaтa, (б) утицaјeм грчкoг или латинскoг јeзикa и (в) независним развојем у појединим балканским јeзицима. Углавнoм ћeмo сe фoкусирaти нa албански, грчки, румунски и бугaрски језик. Своје излагање ћeмo поткрепити различитим примeрима из ових језика. Aнaлизoм јeднoг oдрeђeнoг брoјa примeрa, дoшли смо дo зaкључкa дa хoмoнимијa измeђу oвa двa пaдeжa нијe увeк стaбилнa и дa пoрeклo oвoг фeнoмeнa до данас нијe у пoтпунoсти рaзјaшњeнo. Тaкoђe смo зaкључили дa свођење генитива и дaтивa на један облик пoкaзујe три тeндeнцијe: (а) aпсoрпцију генитива у дaтив (румунски и албански), (б) потискивање дативских облика наставцима за генитив (грчки) и (в) упoтрeбa номинатива сa предлогом на дa би сe искaзaлo значење генитива и датива (бугaрски).
-
- Синонимност падежних опозитних конструкција у српском језику
- У раду се, на богатом корпусу из новинарског подстила публицистичког стила савременог српског језика, пописују и описују модели падeжних синтагми којима се у српском језику може изразити нереципрочно опозитно значење. Анализа тих конструкција врши се синонимно-дистрибуцијском методом, што значи да се идентификују и описују контексти који дозвољавају супституентност неке падежне форме генитивом с предлогом против као прототипском и верификаторском формом опозитности.
-
- Систем сложених концесивних везника у српском језику
- У раду смо на функционалностилски разноликом корпусу текстова, примјеном структурно-семантичке методе и методе функционалностилске дистрибуције, анализирали сложене везнике концесивне семантике у српском језику. На основу творбеног модела према којем су формирани, сложени концесивни везници се могу подијелити у двије велике скупине: 1) сложене концесивне везнике творене преко прилошких израза приједлошко-замјеничког типа (упркос томе што, без обзира (на то) што итд.) и 2) сложене везнике творене у процесу удружења партикуле и везника или лексеме замјеничког поријекла и/или типа (макар да, макар што, и поред тога што, који год, како год итд.). У оквиру обје скупине реализују се оба семантичка подтипа – општеконцесивни и парцијалноконцесивни. Даља класификација вршена је с обзиром на (не)реализацију катафорске демонстративне замјенице у експлицитној структури везника, с обзиром на позицију у којој је реализована обликотворна партикула и на основу везничког елемента који учествује у стварању сложеног везника (да ли је прост или сложен, семантички недиференциран или семантички одређен).
-
- Сложене творенице у „Крешталици” Јоакима Вујића и њихови аналогони у савременом српском језику
- У раду ће бити анализиране сложене творенице ексцерпиране из драме Крешталица Јоакима Вујића. Опширном и свеобухватном формално-морфолошком анализом сложених конструкција са форманотом благо- ће се, уз цитирање адекватног контекста, покушати утврдити њихови аналогони у савременом језику и објаснити степен и модел адаптације (трансфера) забележених сложеница у данашњи језички израз.
-
- Специфичности превођења фразеолошких јединица
- У раду се разматрају начини превођења фразеолошких јединица са руског језика на српски на примјеру романа Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Коришћен је српски превод Злате Коцић (Београд, 2010). Циљ рада је био да се спроведе истраживање како би се у анализираном тексту идентификовале фразеолошке јединице и њиховa стилскa и експресивнa обојеност, описали главни начини превођења таквих јединица те откриле oсновне тешкоће превођења фразеологизама и начини за превазилажење таквих тешкоћа.