Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- Множење негација у условним реченицама
- Предмет проучавања у овом раду јесте појава множења негација у српском језику и то у оквиру условних зависних реченица. Корпус за ово истраживање чине зависне условне реченице у којима се негација предиката јавља и у главној и у зависној клаузи, а које смо ексцерпирали из текстова који припадају различитим функционалним стиловима. Циљ рада јесте да се покаже какву семантичку интерпретацију може имати условна реченица у којој су негирани и предикат главне и предикат зависне клаузе, као и на који начин на њену структурну и семантичку вредност утиче присуство негације и у главној и у зависној клаузи. Анализа је показала да у неким подтиповима условних реченица долази, на формалном плану, до множења негација између негираних предиката у главној и зависној клаузи, што ће под посебним условима доводити до афирмативне семантичке вредности целе зависносложене реченице, док ће у другима од њих присуство негације уз предикат и у главној и у зависној клаузи омогућавати прерастање условне везе у узрочну, док у једном подтипу условних реченица, у реалним условним реченицама, негирани предикати у главној и зависној клаузи неће условљавати појаву множења негација.
-
- Модалне конструкције оть/изь + генитив у три српске тетре из XIII и XIV века
- Рад се бави значењем и употребом ретких модалних генитивних конструкција са предлозима otq/izq у Рашкохиландарском четворојеванђељу (Хиландар 22) из XIII века, Четворојеванђељу краља Стефана Душана (Хиландар 15) и Четворојеванђељу патријарха Саве (Хиландар 13), оба из XIV века. Примери ових конструкција разматрају се у вези са одговарајућим примерима из старословенских споменика, при чему се повезују и са много фреквентнијим месним генитивним конструкцијама са истим предлозима, али се упућује и на паралеле у грчком јеванђељском тексту. Посебно се истичу ретки српскословенски примери смењивања модалних otq + генитив конструкција са одређеним конкурентним конструкцијама, пре свега са слободним инструменталом. Осим тога, уочено је одсуство узајамног мешања наведених модалних генитивних конструкција.
-
- Модели компоновања сложених зависних везника у српском језику
- У раду се примјеном структурно-семантичке методе анализирају принципи постанка сложених субординацијских везника у српском језику. Главни циљ је био попис и опис конструкционих (творбених) модела према којима је овај тип везничких средстава формиран. С обзиром н образац према којем су творени, издвојени су сљедећи типови сложених везника: 1. сложени везници формирани преко катафорски употријебљених замјеничких прилога, 2. сложени везници формирани преко катафорски употријебљених прилошких израза, 3. сложени везници настали у процесу удружења партикуле (антепоноване или постпоноване) и зависног (простог или сложеног) везника или лексеме замјеничког поријекла, 4. сложени везници творени у процесу срастања компаративне прилошке лексеме и сложеног диферентивног поредбеног везника, 5. сложени везници формирани преко анафорски употријебљене релативне замјенице што и 6. сложени везници образовани у процесу обједињења глаголског прилога садашњег и општезависног везника да.
-
- Морфолошки дублети глаголских облика од инфинитивне основе
- У раду ће бити речи о дублетним глаголским облицима од инфинитивне основе, а то значи – о дублетним облицима инфинитива, аориста, имперфекта, глаголског придева радног, глаголског придева трпног и глаголског прилога прошлог. На основу обимне грађе из савременог српског језика покушаћемо да објаснимо како и зашто настају ови морфолошки дублети, чему сложе и како се даље развијају и дистрибуирају у савременом језику.
-
- Називи биљака у топонимији Рађевине
- У раду се анализира око 250 топономастичких јединица са терена Рађевине. Овога пута ограничили смо се на топониме који у свом саставу имају назив неке биљке. Са семантичко-творбеног аспекта анализирају се топоними Рађевине који су изведени од имена биљака, укључујући и оне који у неком делу имају одређен фитоним.
-
- Напомене о семантици и синтакси композицијских универбалних твореница
- Синтакса, по оцени стручњака, не обухвата само конструкције од више међу собом повезаних речи, него се протеже и на сложенице, јер се код ових још увек осећа унутрашње двојство, које допушта и синтаксичко тумачење међуодноса. На грађи из речникâ аутор је покушао нешто прецизније сагледати тај проблем.
-
- Наративни поступци у Кочићевом „Зулуму Симеуна Ђака”
- У раду се, анализом наративних поступака, прије свега одабира врсте наратора, типова и особина фокализованог приповиједања и употребе виртуелног наратива, на примјеру приповјетке „Зулум Симеуна Ђака” Петра Кочића, жели указати на то да је код овога писца фокализација у директној спрези с наративном инстанцом, те да је избор одређене врсте нарације и типа фокализације примарно у функцији обликовања ликова и пројектовања догађаја, неријетко кроз употребу виртуелног наратива и дескриптивне нарације.
-
- Научни значаји и доминантни интертекстуални аспекти Лингвостилистике књижевног текста Милоша Ковачевића
- Предмет овог рада представља анализу научног значаја и доминантних интертекстуалних аспеката Лингвостилистике књижевног текста Милоша Ковачевића. Први део рада посвећен је општим аспектима у контексту односа светских филолошких токова и србистике: од иманентних одлика Ковачевићеве научне мисије, преко утицаја, структурисања методолошких поступака и интерпретативних ставова, доминантних интертекстуалних веза, до надградње филолошке традиције. Други део рада посвећен је посебним аспектима Ковачевићевих текстова и њиховим релацијама, оригиналним научним ставовима, у променама лингвостилистичке перцепције и аргументованим одбранама стилских поступака значајних аутора српске књижевности. Ковачевићева анализа и синтеза стилских доминанти остварена је у циљу очувања и унапређивања историјских и савремених вредности српске књижевности, језика и културе.
-
- Неке фонетско-фонолошке црте Писменице у поређењу са Горским вијенцем и говорима Вукова и Његошева краја
- Анализирају се одређене фонетско-фонолошке карактеристике Вукове Писменице и Његошева Горског вијенца – судбина неких сугласничких група (асимилације, дисимилације, упроштавања), појединих сугласника подложних промјенама, у првом реду. Колико језик Горског вијенца иде у правцу заснивања Вуковог модела књижевног језика, замишљеног у препорукама из Писменице, или је снага и моћ Његошеве мисли остварена избором и ткањем у стихове првенствено дијалекатских завичајних ликова, што су поједини лингвисти, у анализама језика Горског вијенца, пренаглашавали. То су била само нека од питања у овом раду.
-
- Неологизми Лазе Костића и њихова творба нултим суфиксом
- У раду се анализирају неолошке творенице из делâ Лазе Костића грађене нултим суфиксом, како би се установиле њихове специфичне одлике у поређењу са творбеним карактеристикама одговарајућих узуалних лексема. Истичу се терминолошки проблеми у вези с именовањем периферне лексике. Разматрају се нормативност и функције ов(акв)их Костићевих кованица, међу којима се као главне издвајају номинацијска, стилска и метричка улога. Утврђују се деривационе специфичности ових лексема: префигираност мотивних речи, сложеносуфиксална творба, творба од негираних глагола, род твореница, конкурентност – са девербативима на -а и др.
-
- Нови погледи Милоша Ковачевића на функцију падежа у реченици
- У раду смо приказали три рада професора Милоша Ковачевића у којима се он бавио самим термином логички субјекат, те приједлошко-падежним формама у функцији логичког субјекта које или нису довољно прецизно објашњене или нису уопште навођене као могуће форме изражавања ове реченичне функције, дајући при том прецизну анализу услова у којима се те форме јављају у наведеној функцији.
-
- Новија проучавања глаголских времена у српском језику (Ј. Вуковић, П. Сладојевић, К. Милошевић)
- У раду се бавимо погледима Јована Вуковића на проблем временских глаголских облика у студијама које је сакупио и сам редиговао у књизи ’Синтакса глагола’ (Вуковић 1967). Ксенија Милошевић је Вуковићев настављач и наследник на предмету синтаксе у Сарајеву, а Петар Сладојевић је београдски ђак, дистанцирао се од Стевановићевих становишта, и углавном се у својим погледима слагао са Вуковићем.