Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- О особинама епистоларног дискурса у писмима војника и логораша из Првог свјетског рата
- У раду се са структурно-стилистичког и прагматичког аспекта анализира лична преписка српских војника, ратних заробљеника који су се током Првог свјетског рата нашли у логорима Аустроугарске монархије, као и Срба аустроугарских војника, који су пребјегли у Србију или у Русију, или су тамо заробљени. Дескриптивно-структуралном методом, уз уплитање и когнитивно-концептуалне, издвајају се типични дискурс-маркери и тумачи њихова структура и значења у ширем социокултурном и тематском кругу – у коме се издвајају и концептуализују топоси заробљеника, породице, брака и патриотизма.
-
- О реду речи као специфичном синтаксичком репрезенту језика XIX века у „Граматици црквенословенског језика” Е. Јовановића из 1851. године
- У раду ће бити представљен и анализиран и теоријски размотрен ред речи као специфичан синтаксички репрезент језика XIX века у Граматици црквенословенског језика Евгенија Јовановића из 1851. године. Покушаћемо да утврдимо у којој мери се ауторови ставови подударају са синтаксичким карактеристикама славеносрпске епохе, као и у којој мери се у њима могу идентификовати синтаксичке особености српског народног језика тога времена, а посредно и савременог језичког израза.
-
- О структури и класификацији конструкција директивног кретања са глаголима стварања звука у српском језику
- Рад представља покушај доследне синтаксичке и семантичке класификације конструкција директивног кретања са глаголима стварања звука у српском језику. Посматране конструкције сврстане су у два синтаксичка и четири семантичка типа на основу низа дефинисаних морфо-синтаксичких и семaнтичких критеријума, са теоријског аспекта граматике конструкција и према поставкама типолошке класификације прирoдних језика Л. Талмија (Talmy 2000a, 2000b). Основна методологија истраживања је квалитативна анализа реченичног корпуса који садржи примере из књижевних текстова и из електронског корпуса Савременог српског језика. Истраживање показује да, када је реч о просторном кретању, српски језик испољава доминантно понашање језика са сателитским ситуативним оквиром, те да класа сателита у српском језику обухвата глаголске префиксе, предлоге и падежне суфиксе.
-
- О једном необичном реду речи у српским говорима
- У раду се говори о једном, с аспекта савременог српског књижевног језика, необичном распореду у реду речи у појединим српским говорима. Енклитички облик помоћног глагола хтети у забележеним примерима заузима положај иза конструкције да + презент (да идем ћу), дајући притом и другачију нијансу значења у односу на аналитички футур с уобичајеним редом речи (ћу да идем). Увидом у грађу, запажа се географска линија којом се може пратити домет ове појаве: од југа, тј. од мрковићког дијалекта, ка истоку и североистоку до области Параћинског Поморавља.
-
- О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини
- У раду се указује на један семантички тип исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини. Материјал са терена потврђује честу употребу конструкције у + генитив личне заменице, са значењем неотуђиве посесије. Имајући у виду раније налазе са источнобосанског терена и контактних зона, овим прилогом се проширује ареал појаве и наговештава правац изоглосе на испитиваном подручју, што је у складу са постављеним задацима наших дијалектолога.
-
- О једном типу синтаксичких фразеологизама
- У раду се разматра статус једне врсте фразеолошких јединица које имају превасходно комуникативну функцију. За разлику од лексичких фразеологизама, ове фразеолошке јединице немају денотативно (сигнификативно) значење већ само модално. Њихов прагматички садржај састоји се у означавању односа говорника према ситуацији или саговорнику, као и у изражавању одричног/потврдног одговора. Од лексичких фразеологизама разликујe их и реченична структура, због чега се називају синтаксички фразеологизми. У савременој литератури фразеолошке јединице које су предмет наше пажње именују се као комуникеме, чиме се експлицитно изражава њихова функција. У ове фразеолошке јединице спадају различити типови фразеологизама које смо раније издвојили као узречице [Пејановић 2010], као и друге, које ће бити предмет овог рада: Таман посла! Мало сутра! Како да не! (изрази који означавају категоричан одричан одговор).
-
- Облици вокатива једнине именица мушког рода I врсте у српском књижевном језику
- У овом раду аутор покушава да, на основу примера из књижевних дела, штампе и разговорног језика, утврди правила (и изузетке од тих правила) у творби вокатива једнине именица мушког рода I врсте. При томе је тежиште више стављено на дескрипцију (опис стања), а мање на прескрипцију (прописивање норме).
-
- Облици диглосије у дипломатичкој и црквеној грађи средњовјековне Босне и Хума
- У раду пратимо елементе народног и српскословенског језика на материјалу дипломатичке и црквене грађе, који нам је послије ексцерпирања понудио истраживачке правце према фреквенцији датих граматичких особина посматраних елемената диглосије. Сагледавање морфонолошких особености, које се инкорпорирају на лексички ниво, у истраживању је показало колико је диглосија као историјски факат развоја српског језика условила његово лексичко богаћење и његову морфонолошку посебност.
-
- Однос суперлатива и надсуперлатива у савременом српском језику
- У раду се, на формално-семантичком плану, анализира однос суперлатива и надсуперлатива. Синтетички мофолошки суперлатив, као дио трочлане компарацијске парадигме, највиши степен особине или својства неког појма изражава само у међуодносу са осталим појмовима, тако да квалификација исказана суперлативом на мора увијек подразумијевати изразито висок степен заступљености садржаја придјева или прилога у односу не неку уобичајену норму. Међутим, формама надсуперлативног значења увијек се исказује изразито висок, максимални степен особине, због чега је он експресивнији и семантички богатији.
-
- Оними под лупом лингвостилистике
- У раду се даје осврт на лингвостилистичке анализе онимских јединица, пре свега у књижевном тексту, а потом и у друштвеном контексту. То се односи на радове професора Милоша Ковачевића у светлу досадашњих теоријско-методолошких постигнућа у србистици и шире у сербокроатистичкој литератури. Фокус је стављен на Ковачевићеве теоријско-методолошке поставке на основу којих се осветљава место, улога, функција и значење онимских јединица на ширем луку између апелатива и онима, узимајући у обзир и семантичка и семиотичка одличја ове врсте лексичких јединица.
-
- Ономастичке теме (и решења) професора Радмила Маројевића
- Аутори у наведеном прилогу разматрају научни допринос професора Радмила Маројевића као једног од главнијих утемељивача српске ономастичке мисли и као научника који је својим научним решењима осветљавао тамна места на српској ономастичкој мапи. Уз осврт на професорова решења методолошког приступа ономастичким темама, као незаобилазна за савремена и будућа ономастичка истраживања у србистици, указујемо и на кључна тематска решења у ономастичким категоријама (антропонимија и топонимија) која су, на основу Маројевићевих радова, утрла пут будућим истраживачима из датих области ономастичке проблематике.
-
- Ортографија и револуција – судбина руске ћирилице у реформаторским пројектима XX века
- Тему овога рада представља симболичка улога писма (писмо као симбол припадности одређеном културном кругу), показана на примеру судбине руске ћирилице у наведеном периоду. Како би овде требало да буде показано, писмо и ортографија, као у огледалу, одражавају супротстављеност интегративних и дезинтегративних сила у руској култури и руском друштву током XX века.