Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- Дијалекатске појаве у вези с јатом у критичком издању „Горског вијенца” Радмила Маројевића
- У раду се разматрају дијалекатске појаве у вези с јатом у „Горском вијенцу” у оквиру теме о фонетским дијалектизмима у Његошевом спеву. Дате појаве се разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту. Грађу чини критичко издање „Горског вијенца” Радмила Маројевића из 2005. г.
-
- Допринос професора Радмила Маројевића конфронтационим и типолошким истраживањима руског и српског језика
- У раду се приказује и критички валоризује делатност професора Радмила Маројевића на утемељењу наше лингвистичке русистике, у првом реду конфронтационе анализе руског и српског језика, његови најважнији резултати и истраживачка проблематика која је била предмет његових преокупација, и сагледава се његов удео у историји наше и словенске лингвистичке мисли.
-
- Експресивност језичких јединица у функцији изражавања револуционарних принципа младобосанаца
- Циљ рада је да се из текстова младобосанаца ексцерпирају и анализирају, на формално-семантичком плану, примјери у чијој су структури заступљене језичке јединице експресивне семантике, са статусом екскламативности а у функциј изражавања револуционарних идеја младобосанаца.
-
- Елативно значење израза „в высшей степени” у руском и српском језику на корпусу романа „Подросток” Ф. М. Достојевског
- Предмет рада је различито тумачење елативног израза в высшей степени у руском језику на корпусу романа Подросток Ф. М. Достојевског у преводима на српски језик од стране: Милоша Ивковића Момче, Златка Црнковића Жутокљунац и Радмила и Милене Маројевић Дечко 1 и 2. Ми се нећемо задржавати на различитом преводу самог наслова већ нам је циљ да на примерима укажемо на то, ко је од преводилаца схватио елативно значење руског израза в высшей степени и задржао га у српском језику, а који од преводилаца није разумео овај израз са елативним значењем и није га прецизно превео на српски језик. У примерима где су сва три преводиоца разумели елативно значење овог израза у руском језику указаћемо на исте или различите преведене еквиваленте у српском језику.
-
- Из говора места Власотинце
- У овом раду даје се преглед важнијих фонетских и акценатских карактеристика говора места Власотинце, као и транскрибовани идиолекти двоје информатора, Миреле Крстић (1960) и Радмиле Крстић (1934). Анализирали смо снимљени говор изворних говорника места Власотинце и у раду изнели специфичне карактеристике овог говорног ареала. У раду се најпре износе етноисторијске особености, затим следи опис вокалског, консонантског и акценатског система. Након анализирања добијеног материјала, примећује се да је за вокализам карактеристичан утицај експираторног акцента, који чини да се ненаглашени вокали изговарају са мање прецизности и доводи, у неким случајевима, до делимичне или потпуне редукције. Такође, полугласник се веома добро чува. Изговор консонаната показује доста сличности у поређењу са књижевним језиком. Акценат је експираторан, може се мењати његово трајање и тон, али то углавном има везе са субјективним доживљајем саговорника. Приметно је повлачење акцента ка почетку речи у одређеним категоријама. Поређењем са ранијим радовима, може се закључити да говор Власотинца припада призренско-јужноморавском говорном подтипу у оквиру призренско-тимочког говорног типа, са одређеним новијим особинама које су резултат утицаја књижевног језика.
-
- Именички суфикс -ство у српском језику
- У раду ће се објашњавати продуктивн именички суфикс -ство: његов порекло, његово везивање за различите творбене основе и значења њиме изведених именица у савременом српском језику. Надаље, биће речи и о аломорфима и дериватима суфикса -ство. И све то на грађи прикупљеној из шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика Матице српске.
-
- Интензификатор „и то” у савременом српском језику
- У раду се на корпусу састављеном од књижевноумјетничких и научнопублицистичких текстова врши прагматичко-семантичка анализа интензификатора и то у савременом српском језику. Циљ нам је да утврдимо мјесто овог интензификатора у систему вербалних интензификатора и да опишемо позиције у којима он дејствује као средство за појачавање и осамостаљивање синтаксичких јединица.
-
- Истраживања новосадске лингвистичке школе
- На трагу развоја научних истраживања о српском језику и општим лингвистчким питањима код Срба Павле и Милка Ивић заузимају једно од најзапаженијих места. Али о значењу и употреби глаголских личних облика нису оставили већи број радова, па ћемо се њиховим радом бавити релативно кратко. Видећемо ипак да је први од њих, Павле Ивић, у својим анализама врло оригиналан и продоран а у теоријским закључцима сигуран и јасан. Његови налази обогаћују наша знања новим, каткада изненађујућим чињеницама и интерпртацијама, док је Милка Ивић у овим истраживањима мање оригинална и мање успешна.
-
- К вопросу о формировании торгово-экономической лексики в русском и сербском языках (названия торговцев тканями)
- В настоящей работе рассматривается история распространения и семантического развития названий торговцев тканями в русском и сербском языках в сравнительно-историческом и сопоставительном аспектах. Исследование строится на материале Картотеки древнерусского языка (КДРС), на основе которой создается «Словарь русского языка XI–XVII вв.». В первую очередь прослеживается история названий торговцев тканями, предметов одежды и подержанной одежды в русском языке, далее последовательно рассматривается история данных слов в сербском языке.
-
- К становлению лексики торгово-экономических отношений Древней Руси
- В настоящей работе рассматривается история распространения и семантического развития лексемы гость в филологическом и историческом аспектах, неразрывно связанных. Исследование строится на материале Картотеки древнерусского языка, на основе которой создается «Словарь русского языка XI–XVII вв.». В первую очередь приводятся исторические предпосылки становления, затем последовательно рассматриваются языковые данные и прослеживаются устойчивые словосочетания.
-
- Категорија лица у једночланим реченицама у руском и српском језику
- Овај тип реченица за истраживање категорије лица у раду је одабран због тога што је само дјелимично проучен и до сада нема јединственог и коначног мишљења о њему без обзира на актуелност проучавања његове семантичке структуре у посљедњих неколико деценија. Категорија лица детаљно је обрађена и описана у свим словенским језицима, али смо нашли ипак мало радова који се баве њеним описивањем у више словенских језика или у свим словенским језицима. Због тога смо сматрали да резултати наших упоређења сличности и посебно разлика могу бити корисни наредним истраживачима ове теме као и у наставне сврхе. Основне задатке у изради овог рада формулисали смо на сљедећи начин: проучавање и опис категорије лица у једночланим реченицама на материјалу руског и српског језика; анализа еволуције погледâ на једночлане глаголске реченице у руском и српском језику; начини изражавања одређеноличности, неодређеноличности, уопштеноличности и безличности, као и начини изражавања конкретног лица (првог, другог и трећег); међусобно упоређивање и истицање карактеристика једночланих глаголских реченица, посебно по основу разлика у другом језику.
-
- Когнитивносемантички приступ пасиву у теоријском оквиру конструкцијске граматике
- У савременој лингвистичкој литератури, као и у традиционалним граматикама, а потом и у трансформационо-генеративној граматици, пасивна конструкција је најчешће дефинисина у нераскидивом односу са њеним еквивалентом у активу, из ојег се изводи на прецизно дефинисан начин. Овакво поимање пасива довело је до тога да су многе конструкције, које би по својој форми и значењу могле бити сматране примјерима пасива, једноставно занемарене јер немају своје директне еквиваленте у активу. Такав формалистички приступ граматичком опису синтаксичких структура модификује когнитивнолингвистичка теорија, која, за разлику од формалног, даје примат интеракцији синтаксичке, семантичке и прагматичке компоненте, па циљ овог рада јесте да скрене пажњу на могућности истраживања пасива које су засноване на поставкама когнитивних лингвистичких теорија јер би сагледавање пасива на тај начин ријешило питање свих оних неправедно запостављених конструкција обиљежених као „неправи” пасиви.