Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- Композиција и структура лекције у уџбеницима српског језика за основну школу
- У раду се са текстолошког и вербатолошког аспекта разматрају структурне и композиционе одлике лекције у савременим уџбеницима српског језика за основну школу. Циљ је да се опишу и објасне конструкцијска решења у формирању лекције. Корпус чине уџбеници који се користе на почетку предметне наставе. Језичко обликовање лекције схвата се као интегрални део дидактичког обликовања. Посматрају се два начина рашчлањавања лекције: (а) формално (композиционо) рашчлањавање – основна јединица је исказ, а јединица вишег реда је пасус; (б) смисаоно (структурно) рашчлањавање – основна јединца је дидактичка целина. Структурираност и дијалогичност, као кључни принципи образовног дизајнирања уџбеника, представљају критеријуме типологије лекција. У корпусу се јављају следећи типови лекција: (1) лекција са појачаним степеном дијалогичности; (2) лекција са појачаним степеном структурираности; (3) лекција са појачаним степеном и дијалогичности и структурираности.
-
- Конкурентност синтаксичких средстава за исказивање узрочног и временског значења у „Повести о минулим временима”
- У раду се на материјалу Повести о минулим временима према Лаврентијевском летопису из 1377. године разматра паралелна употреба синтаксичких средстава којима се исказује значење узрока и времена. Тако се, с једне стране, анализирају зависне узрочне и временске реченице, а с друге – конструкција апсолутног датива, која кондензује првенствено нерашчлањено узрочно-временско значење, а затим и одвојена значења узрока и времена. Поред тога, у предикату анализираних синтаксичких јединица налазе се различити облици глаголских времена – имперфекат, аорист, перфекат, презент глагола несвршеног и свршеног вида, које савремени српски језик чува, због чега нам је он важан за реконструкцију староруских форми. Осим тога, предикатску функцију врше и радни и трпни партиципи у конструкцији са глаголом быти који се на српски језик преводе личним глаголским обликом.
-
- Концепт „Речника САНУ” у свјетлости огледних свески из 1913. и 1944. године
- Аутор се у овом раду бави огледним издањима Речника Српске академије наука. Огледи су настали у првој половини XX вијека, а имали су за циљ да дају концепцију рјечника српског језика на основу обимне савремене грађе. Огледи се посматрају изнутра, утврђује се њихова концепција, дефинише лексикографски домашај и одређује њихов значај у развоју српске лексикографске мисли.
-
- Лексеме за означавање особа специфична хода у југоисточним српским говорима
- Циљ овог рада био је да с лексичко-семантичког становишта представимо више од 150 именичких и придевских лексема којима се у говорима сврљишког краја (источна Србија) означава особа специфична хода. Лексеме су на основу доминантних сема у којима је садржана информација о карактеристичном кретању, распоређене у десет тематских подгрупа: Особа која храмље, Особа која се гега у ходу, Особа која хода споро, с напором, Особа која брзо хода, Особа која хода потрчкујући, Особа која поскакује кад хода, Особа која прави крупне кораке, Особа која прави ситне кораке, Особа којој клецају колена, Жена која њише куковима док хода. Конституисање лексичких јединица којима се квалификује и номинује особа специфична хода првенствено је засновано на визуелној перцепцији, али су спецификацији њихових значења допринеле социокултурне специфичности говорне заједнице као и вредносни ставови дијалекатског говорника.
-
- Лексикализовани експоненти модалности у дескриптивним текстовима правне струке
- Вођени мишљу да правно резоновање представља контекст подложан модализацији, у овом раду, кроз призму модалности, анализирамо језичка средства која имају своју улогу у стварању ланца аргументације у текстовима резимеа пресуда Европског суда за људска права, написаних на српском језику. Полази се од хипотезе да ће овај рад потврдити валидност предложеног теоријског оквира за препознавање модалног и и евиденцијалног потенцијала одређених лексичких јединица из српског језика, које се, у овом раду, препознају као дистинктивна обиљежја датог правног жанра на лексичком нивоу. Полазећи од семантичких појмова на којима се заснивају најутицајније теорије модалности, као критеријуме за препознавање модалних и евиденцијалних вриједности анализираних језичких јединица издвојили смо сљедеће појмове: интеракција епистемичког и евиденцијалног домена, градијентност модалних значења, субјективност и перформативност. Примјеном датих критеријума смо анализирали семантички домен идентификованих лексичких средстава за изражавање пропозиционе модалности у оквиру датог правног жанра, и указали на одређене сличности и разлике између лексикализованих и граматикализованих експонената модалности.
-
- Лексикографска обрада лексеме „Христос” у речницима српског књижевног и народног језика
- У раду се анализирају лексикографски поступци у обради лексеме Христос у дескриптивним (РМС, РСЈ) и појединим дијалекатским речницима српског језика. Поред тога, у анализу су укључени репрезентативни стандардни и дијалекатски речници народа који исповедају православну веру (грчки, руски, македонски, бугарски). Наша анализа треба да покаже да ли се лексема Христос јавља као одредница у одабраним речницима и каква је структура њеног лексикографског чланка, тј. у којим се све фонетским и морфолошким варијантама она реализује (Христос, Христ; Крист; Ристос, Рис; Христа, Христоса); на основу ког извора и како је дефинисана (по Библији, јеванђељу, хришћанском учењу / вери / традицији). Посебна пажња посвећена је семантичким компонентама заступљеним у дефиницијама (Богочовек, Господ у телу, оваплоћен Син божји и Реч божја; оснивач хришћанства). Анализом су обухваћени и изрази у којима се среће лексема Христос (пре Христа и после Христа; προ Χριστού (скр. π.Χ.) и μετά Χριστόν (μ. Χ.); Χριστός και Παναγία).
-
- Лингвистичка терминологија Саве Мркаља
- У раду се са лексичко-семантичког и дериватолошког аспекта проучава лингвистичка терминологија у три филолошке расправе Саве Мркаља – Сало дебелога єра либо азбукопротрес (1810), „Палинодїя либо одбрана дебелога ъ” (1817) и „Предложенїя противъ одбраненїя” (1817). Грађа из Мркаљевог научног дискурса разматрана је према неколиким критеријумима – према пореклу, творбеној структури, међусобној синонимности и према лингвистичким нивоима којима припадају ексцерпирани термини. Анализа грађе према пореклу потврдила је очекивани утицај руске/рускословенске лингвистичке терминологије, али су запажене и терминолошке иновације настале на основи српског народног језика, као и Мркаљеви хапакси (нпр. азбукопротрес). Потврђен је и велик број синонимних терминолошких облика.
-
- Метафора машине у медијском дискурсу Србије
- Користећи теоријски оквир когнитивне лингвистике, односно теорију појмовних метафора, у овом се раду бавимо опсегом изворног домена машине у медијском дискурсу Србије. Рад испитује различите језичке манифестације, односно реализације, метафоре машине у ауторовом корпусу од више стотина примера ексцерпираних из неколико дневних и недељних новина објављених током 2013. и 2014. године. Резултати истраживања су показали да машина као изворни домен превасходно структурише два циљна домена у савременом српском језику: сложену друштвену организацију и човека. Анализом корпуса утврђено је да се лексеме које означавају појмове везане за машине, и које проширују значења на апстрактне појмове, користе првенствено за поимање начина на који функционишу апстрактни циљни домени као што су држава, политичке, друштвене и економске организације, али и човек.
-
- Метафоризација глагола кретања у руском језику
- У раду говоримо о номинационом значењу глагола кретања у руском језику са обраћањем пажње на њихову метафоричну употребу. Глаголи кретања образују посебну лексичко-семантичку групу коју чини 18 парова беспрефиксалних глагола. У наведеним паровима оба беспрефиксална глагола су глаголи несвршеног вида (нпр. бежать–бегать), те зато пар није видски, већ је то парна лексичко- -семантичка корелација једнокоренских глагола једног те истог вида. Ови парни глаголи кретања супротстављени су или према семантичкој особини усмерености–неусмерености радње: бежать–бегать, или пак према особини једнократности–вишекратности радње: тащить–таскать. У метафоричном значењу употребљавају се и беспрефиксални и префиксални глаголи кретања, стога смо навели потпун списак беспрефиксалних глагола кретања као и основне префиксе којима се они префигирају. Метафоричну употребу илустровали смо са по неколико примера, и предложили модел анализе преноса значења поступком десемантизације елемената структуре глаголских лексема.
-
- Метафорична значења животињских назива која се односе на човека неморалних особина у српском језику
- Предмет нашег рада је семантичка анализа животињских назива који у основном значењу денотирају представнике одређене животињске врсте, а у секундарним реaлизацијама упућују на човека као носиоца неморалних карактерних особина у српском језику. Покушаћемо да утврдимо и на који начин су колективна експресија и културолошка конотација утицали на то да одређени називи за животиње добију негативну секундарну семантичку обележеност у зоосемичком моделу номинације.
-
- Милош Ковачевић као историчар српског књижевног језика
- У раду се анализирају Ковачевићеве теоријско-методолошке основе и поступци у анализама књижевнојезичких промена у 18. и 19. веку. Указује се на Ковачевићеве доминанте у истраживањима: склоност ка синтези, уочавање тенденција у развоју књижевног језика, издвајање сличности и разлика у концепцијама књижевног језика, инсистирање на критеријалности. На основу наведених особина у истраживањима развоја књижевног језика, приступ Милоша Ковачевића најближи је приступу Радоја Симића, али и приступу Павла Ивића, а посебно је утицао на приступ Јелице Стојановић.
-
- Митологеме у стваралачком опусу Н. В. Гогоља
- У раду се анализирају митологеме источнословенске митологије у раном стваралаштву Н. В. Гогоља Вечери на салашу крај Дикањке. Поменуте митологеме су из сфере „доње митологије”. Сходно циљу истраживања утврђено је значење термина мит, митологија; маркиране су митологеме у збирци и извршена анализа концепата речи-лексама ведьма и черт методом митолошког архетипа.