Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- Основне акценатске особине говора села Виче
- У раду се даје преглед најважнијих акценатских особина села Виче (Драгачево) на основу анализираног аудио-снимка аутентичног говорника са поменутог подручја Након увода, у коме се представљају географски положај, досадашња етнолошка и лингвистичка испитивања датог терена и циљеви истраживања, говор се на основу акценатских параметара локализује на дијалекатској мапи српског језика, уз ослањање на досадашњу литературу. Поред основних црта, које упућују да је реч о једном од говора источнохерцеговачког типа у Србији (четвороакценатски систем са постакценатским дужинама, преношење акцента на проклитику), скреће се пажња и на неке од специфичности које овај идиом приближавају шумадијско-војвођанском говорном типу (губљење постакценатских дужина, недоследно преношење на проклитику). Међу специфичне акценатске црте убраја се и метатаксичко преношење акцента са ултиме на пенултиму, настало као новији нанос из шумадијско-војвођанских говора који се наслањају на косовско-ресавске идиоме, чиме се вички (али и уопште драгачевски) говор приближава говорним типовима са старијом акцентуацијом. На овај начин отвара се и питање алотоничности пренесеног кратког акцента. Узете скупа, наведене чињенице потврђују да говор Виче базично припада источнохерцеговачком говорном типу, али да се у њега, посредством више фактора, инфилтрирају многе иновационе црте, што захтева праћење његовог даљег развитка.
-
- Параславистичке студије
- Из позиције паралелних англистичких и славистичких студија, из позиције коју називамо параславистичком, али и против те позиције, у раду се истражују знакови поезије енглеског ренесансног песника Џона Дана у књижевним радовима Милоша Црњанског. С обзиром на документовану наклоност Црњанског према текстовима овог енглеског песника, као и с обзиром на познате синтаксичко-интерпункцијске специфичности поезије и једног и другог, нарочито се покушавају установити паралеле у начинима пунктуирања. Наместо закључка, предочава се сумирање које сугерише да се интерпункција Црњанског може рашчитавати потпуно супротно Дановој, из чега може проистећи и начелно питање о ограничавању исхода компарације њеном намером.
-
- Партикуле у „Горском вијенцу”
- У раду се разматрају партикуле у „Горском вијенцу” у оквиру теме о граматичким дијалектизмима у Његошевом спеву. Предмет рада представљају компоненте: -д, -н(а), -р(е), -т(е), -е, -зи, којима се варирају одговарајуће лексичке и лексичко-граматичке јединице. Дате компоненте се разматрају са аспекта њиховог књижевнојезичког статуса, распрострањености у ијекавским народним говорима и функције у песничком тексту.
-
- Перифрастички интензификатори у савременом српском језику
- У овом раду испитујемо перифрастичке, тј. вишекомпонентне партикуле са интензификаторском вриједношћу. Циљ нам је да прикажемо како ове јединице прагматичког нивоа могу остварити различите типове интензификације, који су у највећем броју случајева условљени самом лексичком структуром сложеног интензификатора.
-
- Подучавање рударске терминологије на РГФ-у путем CLIL методе и српског језика на првој години студија
- Рад полази од става да се увођење CLIL методе на РГФ-у намеће као корисно и неопходно у оној мери у којој се данас пословање, комуникација, наука и истраживање чврсто повезују са страним језиком, или прецизније са енглеским језиком (ЕЈ)1. У иницијаланој намери да CLIL методу уведемо на РГФ на одржив начин, сматрали смо нужним да нашим студентима олакшамо подучавањe рударске терминологије уз помоћ српског језика (СЈ) како бисмо им већ од прве године студија помогли да формирају квалитетну лингвистичку основу која би убудуће могла да подржи сваки даљи садржински, когнитивни, културни и комуникативни развој. Полазећи од овог оквира, ураду се бавимо: прво, карактеристикама CLIL методе и препорукама у подучавању и учењу вокабулара; друго, сложеном рударском терминологијом и како се она преводи, и треће, значајем смисленог коришћења СЈ и његове улоге у интегрисаној настави. У наставку рада понудили смо емпиријско истраживање које анализира перцепцију студената о понуђеном моделу учења, док у финалном делу, рад даје позитивну аргументацију о сврсисходности употребе СЈ и изражава повољан став о ефикасности понуђене стратегије учења рударске терминологије под окриљем CLIL методе.
-
- Поетски језик у програмској песми „Поезија” Јована Дучића
- Дучићева програмска песма Поезија у овом раду анализирана је кроз паралелизме са аутопоетичким дискурсом и критичком поетиком њеног творца. С обзиром на чињеницу да у Поезији Јован Дучић 1904. године оглашава своја поетичка уверења о којима такође, у размаку од пола века, пише у различитим критичким и есејистичким записима (али и у другим песмама), настојали смо да покажемо везе између одабране песме и критичких текстова у којима се појављују аналогне објаве. Више од познатих парнасо-симболистичких утицаја на Дучићево стваралаштво, нас је овом приликом занимао однос Дучићевог поетског промишљања народног и поетског језика, тј. функционална примена његових таквих прозних теоријских експликација у конкретној лирској песми.
-
- Поредбене конструкције којима се означавају физичка својства човека у делима Драгослава Михаиловића
- У раду су са структурно-семантичког и стилистичког аспекта анализиране поредбене конструкције у романима Петријин венац, Гори Морава и Чизмаши Драгослава Михаиловића. Корпус је ограничен на један сегмент са антропоцентричном референцијалном вредношћу – на асоцијативно поље „физичка својства човека”. Анализирана поређења, која у великом броју примера прелазе у полуидимоатизоване конструкције услед преосмишљавања значења неке од компоненти, у језику писца представљају једну од стилских стратегија у грађењу сказа и верном сликању појмовног света и вредносног система јунака-наратора.
-
- Презент у роману „На Дрини ћуприја” и његова преводивост на италијански језик
- Превођење дела Иве Андрића на италијански језик поставља низ проблема, међу које спада и адекватно превођење презента. Еластичност којом се презент употребљава у српском омогућује Андрићу изненадне излете у поље субјективно обојеног излагања. Насупрот овоме, ограничења у употреби презента у италијанском језику не дозвољавају да се овај инструмент Андрићеве прозе доследно сачува у преводу. Отуда је српски презент у италијанским преводима често замењен неким прошлим временом, а такав текст губи део психолошких и емотивних конотација које су присутне код Андрића. Разлози за губљење презента у преводу делом су синтаксички, делом су условљени структуром и организацијом италијанског књижевног језика. У неким случајевима изостављање презента представља резултат преводиочеве слободе да се у свом тексту определи за моделе излагања који су доминантни у италијанском језику. У једном моделу доминирају или субјективни или објективни став у излагању, у другом моделу успоставља се опрека између нарације и дескрипције. Ови модели захтевају да се преводилац ограничи на употребу специјализованих глаголских времена, без могућности да у свом тексту прецизно одслика употребе и комбинације српских времена. За српска времена не постоји строго одређена функционална специјализација у тексту и због тога се она могу међусобно комбиновати с много више слободе него у италијанском језику. Ове структурне разлике између италијанског и српског језика могу да осветле разлоге зашто преводиоци романа На Дрини ћуприја нису увек могли (или нису хтели, у неким случајевима) да у својим преводима доследно сачувају Андрићев презент и конотације које такав презент уноси у текст.
-
- Преношење акцената на проклитику у говорима Срба околине Шипова
- Рад приказује преношење акцената на проклитику у говорима околине Шипова, општине у југозападном дијелу Републике Српске и западном дијелу Босне и Херцеговине, у којој данас углавном живи српско становништво, чији говори припадају сјеверозападном огранку херцеговачко-крајишког дијалекта. Грађа је скупљена у седам насеља из околине Шипова и изложена је према врстама једносложних и вишесложних ријечи са којих се акценат преноси на једносложну и двосложну проклитику. Поред уобичајеног преношења акцената са једносложних и двосложних ријечи на проклитику, у овим говорима забиљежено је и преношење са тросложних именица као и са именица које имају узлазни акценат, укључујући и именице pluralia tantum. У проклитичке односе понекад се укључују и ријечи које нису проклитике – општа замјеница и основни бројеви два и три.
-
- Префиксоиди као одлика разговорног функционалног стила на примеру романа „Tschick” Волфганга Херндорфа и његовог превода на српски језик
- У раду се анализирају творбене конструкције са елативним префиксоидима страног (латинског и грчког), а делом и немачког порекла, заступљене пре свега у разговорном функционалном стилу немачког језика, као и могућности постизања денотативне, конотативне и формалне еквиваленције приликом њиховог превођења на српски језик, у коме се наведени творбени образац сматра маргиналном појавом. У оба језика запажа се тенденција преласка везаних творбених морфема страног порекла из класе префикса у класу префиксоида као последица њиховог осамостаљивања у РФС, при чему је наведени процес код неких у потпуности окончан, док се код других јављају само назнаке самосталне употребе, карактеристичне за одређене подстилове РФС.
-
- Прилог расправи о основама лексичко-граматичких значења глаголских речи за означавање стања и звуковног оглашавања
- У граматичкој литератури по правилу се говори о ’значењима’ именица (заједничке или опште, градивне, збирне, властите или сл.), придева (описни, градивни, присвојни или сл.) итд. Ако покушамо дефинисати природу тих ’значења’, чини нам се да ће дефиниције имати лексичко-граматички вид: на једној страни то су речи које ’називају’ различите реалне, психичке итд. ’ентитете’, а на другој оне те ентитете на неки начин класификују по граматичким начелима (опште именице у принципу поседују оба броја, једнину и множину: кућа-куће, град-градови, али јагње-јагњад; док остале у начелу или делимчно познају ту дистинкцију: оружје-оружја, али грање, зрневље итд.). Код глаголских речи се – изгледа према латинском узору – по правилу говори о активности, медијалности, пасивности итд. (глаголски род), а по традицији словенске граматике о свршености, несвршености и сл. (глаголски вид). Проблематика стварних значења када је посматрамо са гледишта граматичког описа и класификације, испада врло сложена и тешко савладива. Наш рад треба схватити као први покушај да се с неке стране приђе тој материји, и као евентуални подстицај за даље напоре у том правцу (’прилог’ у наслову подсећа на ову околност).
-
- Проблеми у морфемским анализама речи у српском језику
- Предмет рада јесу конкретни примери морфемских анализа речи где се јављају проблеми у вези са одређењем типа морфема и класификацијом морфема у погледу поделе на граматичке и творбене морфеме. Испреплетаност и повезаност морфемске и творбене анализе често доводи до двојаких решења па је циљ рада предлог за критеријалну и доследну морфемску анализу као и јасно одвајање морфемске, морфолошке и творбене анализе као три основне анализе у оквиру морфологије и творбе речи.