Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- О бенефактивним конструкцијама с глаголима типа „даровати”
- Рад је посвећен анализи конструкција са бенефактивним значењем у којима се јављају глаголи типа „даровати”. Специфичност конструкција које се формирају са глаголима овог типа огледа се у могућности њихове реализације у два различита структурна лика: у конструкцији V + NP1acc + NP2ins која алтернира са конструкцијом V + NP1dat + NP2acc. У првом, уводном делу рада представљене су неке опште карактеристике конструкција са бенефактивним значењем, као и општа својства конструкција са синтаксичким алтернацијама. У другом, централном делу рада су на основу прикупљене грађе идентификовани глаголи који се сврставају у класу „даровати” и анализирана су лексичка и структурна обележја бенефактивних конструкција у оквиру којих се они реализују. У трећем, завршном делу рада указано је на општа, заједничка својства која одликују овај тип синтаксичких конструкција, као и на однос који се успоставља између њих и значењски и валентно сродних конструкција.
-
- О глаголским именицама које су модификоване прилогом у савременом српском језику
- У раду се говори о примерима у којима су глаголске именице модификоване прилозима. У питању су месни, временски и прилози за начин. Истраживање показује да се примери у којима су прилозима модификоване глаголске именице (долазак овде) суштински разликују од примера у којима су прилозима модификоване конкретне именице (кућа слијева). Само у случају модификације глаголских именица прилог директно модификује именицу. У случају конкретних именица, прилог је само репрезентант односне реченице, и директно модификује глагол који је центар те односне реченице. Чињеница да се глаголске именице у српском језику могу модификовати и прилозима, а не само придевима, може се објаснити структурним приступом А. Алексиаду. Према овом приступу, за могућност употребе прилога уз глаголске именице одговорне су неке типично глаголске функционалне категорије у структури ових именица, као што су вид или стање.
-
- О говору Срба муслиманске вере у Фиру и Хамиљу у јужној Албанији
- У овом раду бавимо се истраживањем говора Срба исламске вероиспевести који живе у граду Фиру у јужној Албанији и у селу Хамиљу у близини поменутог градског насеља. Град Фир налази се у Републици Албанији, стотинак километара јужно од Драча и Тиране, а удаљен је тридесетак километара од Валоне и Берата. Будући да се ради о Србима, који генерацијама живе изоловани међу носиоцима албанског језика, а који су успели да сачувају свој говор, живећи у веома тешким условима, и обзиром на чињеницу да тај језик полако нестаје, сматрамо да је најважније снимити живи говор и урадити транскрипте тог говора. Транскрипти су урађени и биће саставни део овог рада. Пописали смо најважније фонетскофонолошке и морфолошке особине њиховог говора.
-
- О графији записа и натписа јереја јошавачких Гаврила и Димитрија
- У раду су анализиране најважније графијске одлике у ћириличним записима и натписима двојице јереја, Гаврила и Димитрија, из околине Бањалуке. Записи и натписи су настали током XVIII вијека или прецизније од 1730. до 1786. године, а Љ. Стојановић их је уврстио у збирку Старих српских записа и натписа (1902–1926). Ћирилична писана грађа из осамнаестог вијека с подручја бањалучке регије још увијек чека на студиозну филолошку интерпретацију и у том смислу овај рад је скроман прилог наведеном.
-
- О две лексикографске концепције
- Предмет овог рада је анализа лексикографске концепције Речника рускосрпског М. Анђелковића (1903) у његовом тадашњем руско-српском лексикографском окружењу и Основног руско-српског речника Р. Маројевића (2016). Како ова два речника дели нешто више од сто година паралела њихових структура могла би бити један од погледа на развој руско-српске лексикографске мисли у овом периоду. Наша пажња у овом раду усмерена је на анализу макроструктуре и микроструктуре ова два речника и њихов међусобни однос.
-
- О двородној природи појединих збирних именица на „-еж” у српском језику
- Предмет рада је род збирних именица деривираних творбеним формантом -еж, односно варирање рода у зависности од семантике. Наиме, поједине збирне именице са овим творбеним уобличењем исказују колебљивост у погледу изражавања граматичке категорије рода. Циљ рада је сагледати и семантичку структуру ових именица како би се утврдило да ли значење саме именице утиче на избор рода. Као корпус послужила је грађа из дескриптивних речника (РСАНУ и РМС), као и примери са интернета.
-
- О елементима хагиографије у једном типу политичких летака
- Предмет овог истраживања јесу леци у којима се износе биографије политичких кандидата. Циљ рада јесте указати на језичко-стилске маркере којима се хагиографија и биографија политичког кандидата жанровски приближавају. Полази се од хипотезе да су елементи хагиографије инкорпорирани у политички летак не из стилских, већ из манипулативних разлога.
-
- О заједничким лингвистичким позајмљеницама у савременом српском и бугарском језику
- У раду се истражује семантички однос заједничких именичких позајмљеница у савременом српском и бугарском језику, односно њихове фонолошке и прозодијске адаптације и интегрисања у лексичке системе језика прималаца. Аутори усредсређују своју пажњу на широки распон конвергентности, односно дивергентности у семантици формално сличних именичких лексема, који се креће од стилске истоветности до семантичке искључивости.
-
- О значењу и употреби футурâ
- Овај рад настао је у склопу ширих истраживања о глаголским личним облицима у српском језику (Јовановић Симић 2017). Аутор је мишљења да, као и нпр. систем падежа, тако и систем глаголских облика чини неку целину солидарноопонентних форми које парцелишу заједнички семантички комплекс времена, а у употреби варирају с обзиром на функционалне могућности и притисак контекста. Стожерни моменат ту је време говорења. Анализа грађе чини основицу наших закључивања, па пошто је количина и категоријални састав грађе био различит, а различит је и тренутни статус наших знања – различита је интерпретација и категоризација у сваком од њих. У неком синтетичком осврту покушаћемо да нивелишемо емпиријске налазе и ускладимо теоријске закључке.
-
- О квазиантонимији
- У раду се на материјалу српских и руских народних пословица сагледава проблем квазиантонимије. Аутор настоји да укаже на евидентне разлике које постоје између ње и праве антонимије, као и да покаже функционисање квазиантонимије, односно њену велику учесталост у пословицама. Посебна пажња посвећује се употреби лексичких антонима, када због структуре пословица долази до неутралисања лексичких супротстављености изолованих антонимијских парова. Предмет истраживања су и такозвани антоними, који су чести у пословицама и припадају антонимији у ширем смислу због разних конотативно-прагматичких околности. У квазиантониме се убрајају различите опозиције које су асиметричне услед стилске, временске и друге маркираности. У раду се показује како контекст пословица може да доведе у опозитне односе најразличитије лексеме, фразе, синтагме, делове реченица, реченице које посебно или у неким другим контекстима не граде односе карактеристичне за лексичку антонимију. Најзад, рад представља покушај систематизације модела неправе антонимије.
-
- О композицији текста са лингвистичког гледишта
- У овом раду намеравамо повести расправу о ингеренцијама лингвистике у области композиције и могућностима лингвиста да се баве том проблематиком. По нашем мишљењу, без обзира на став традиционалне науке о језику да је простор њених научних интересовања ограничен искључиво на реченицу и њене делове (в. о томе подробније: Јовановић и Симић 2015), лингвистика је у могућности – својом истраживачком методологијом и својим теоријским апаратом – да у доброј мери допринесе разумевању и објашњавању ’надреченичних’ (и нереченичних) појава у језику. Једна од тих појава (поред структурних особености текста у целини) јесте заправо композиција. Теоријски се морају размрсити базични проблеми суштине, еволуцијских зачетака, као и доње границе структурних факата у тексту, а најважнији је – композиција.
-
- О неким староруским глаголима са два вида
- У раду се на материјалу Повести о минулим временима према Лаврентијевском летопису из 1377. године разматра категорија глаголског вида у староруском језику. Будући да је иста категорија у анализираном периоду још увек била у процесу формирања, извесним глаголима одговарајуће значење одређивао је контекст. Синхроним пресеком, али и методом преводне семантизације, размотрићемо функционисање таквих примера посматрајући стање у староруском језику и стање које затичемо у савременим језицима, те ћемо указати на специфичности које су се и до данас задржале. Стога анализу прати и лексикографска интерпретација у речницима.