Srpski jezik: studije srpske i slovenske
Primary tabs
ISSN - 0354-9259
COBISS.SR-ID - 140692487
Journal website
Pages
-
- Теоријски приступ реду речи у граматикама српског језика и језичким студијама с краја XVIII и из прве половине XIX века
- У раду ће бити представљен, анализиран и теоријски размотрен ред речи као специфичан синтаксички репрезент језика епохе у граматикама и језичким студијама из XVIII и XIX века. Намера нам је да установимо да ли ставови граматичара тога времена следе синтаксичке карактеристике славеносрпског периода, а с друге стране и да ли се у њима могу препознати синтаксичке особености народног (говореног) језика тога времена, кроз њега индиректно и савременог српског језика.
-
- Терминолошка политика и планирање у Србији
- Рад представља резултате инструменталне квалитативне студије случаја која потврђује релевантност интердисциплинарног, хетерархијског приступа развоју терминолошке језичке политике и планирања у Србији. Уводећи принципе језичког лидерства, ауторке нуде нову платформу за јединствени, савремени и временски и просторно утемељен процес креирања, евалуације, складиштења и стандардизације термина различитих професија и научних дисциплина.
-
- У одбрану српског језика и „српских језика”
- Циљ нашег рада је да сагледамо научне и стручне поставке и доприносе Милоша Ковачевића у одбрани српског језика у времену и временима која нијесу била наклоњена истини. Ковачевић, тумачећи ове процесе, наступа, прије свега, као лингвиста, служећи се чврстим научним критеријумима, не дајући простора ипровизацији и импровизаторима, не признајући и не прихватајући да социолингвистика треба да буде слушкиња политике, него да треба да буде постављена на, прије свега, лингвистичким, научним постулатима.
-
- Умножавање мовираних фемининума на -(к)иња у савременом српском језику
- На основу електронског корпуса сачињеног од текстова који су током 2017. године објављени у дневним новинама Данас и Новости, као и у недељнику Време, сачињен је поткорпус именица на -ица, -ка и -(к)иња које спадају у мовиране фемининуме. Након неколико општих напомена које се односе на цео корпус прикупљених мовираних фемининума, у овом раду анализиране су именице на -(к)иња. У разматрање је узета фреквенција ових лексема, њихова творба, значење и употреба.
-
- Универзитетска транснационална мобилност и језици
- Савремени универзитет подразумева динамичну транснационалну мобилност свих актера образовног академског процеса, студената, наставника и ненаставног особља, са циљем да се простор у свим својим реализацијама, наставној из обе перспективе и административној, успостави у својој посебности и делатној препознатљивости. У овако постављеној глобално усмереној академској заједници језик има одлучујућу улогу као јединствено средство комуникације. У овом раду се дефинишу језици универзитетске наставе данас и њихове специфичности. Износе се резултати истраживања ставова студената Универзитета у Београду, корисник транснационалне мобилности о значају, квалитету, употреби и предностима језикâ.
-
- Унутарјезичке грешке у употреби облика акузатива у српском језику као страном
- У раду се спроводи морфолошко-синтаксичка анализа употребе облика акузатива (уз глаголе) уместо других падежних форми, на корпусу формираном ексцерпцијом грађе из писмених састава студената (нивои знања А1 и А2). Циљеви анализе су: идентификација грешака, њихова систематизација према типовима, издвајање и опис унутарјезичких грешака, квантификативна и статистичка обрада, излагање резултата анализе према типовима грешака и према првом језику студената. Анализа показује да је облик акузатива укупно 223 пута употребљен уместо других падежа, најчешће уместо номинатива (85 примера) и локатива (72), далеко ређе уместо датива (39) и генитива (24), и сасвим спорадично уместо инструментала (3). Од тога се најмање 176 грешака може објаснити као унутарјезичке: замене субјекатског номинатива, спацијалног локатива и датива. У употреби акузатива грешили су представници 12 језика.
-
- Учење старијих филолога о употреби и значењу глаголских временских облика - и његов значај
- Проблем значења и употребе глаголских облика слободно се може рећи да је најсложенији од свих лингвистичких питања која се тичу структуре језика и природе језичког израза. Код нас се у граматичкој литератури још увек највиши значај придаје учењу А. Белића о глаголском индикативу, релативу и модусу, али са многих страна долазе приговори да ова трочлана схема не даје довољно добру подлогу за прецизнију карактерологију глаголских значења и употребе. Прилог предложен читаоцу представља део, или боље рећи први степен, подухвата који се може схватити као покушај – и ништа више – да се изнађу адекватнији методи за истраживања у овој значајној области. Полазимо од учења старијих филолoшких школа, које код нас представљају Т. Маретић и А. Мусић, значајни проучаваоци Вукова и Даничићева језика, а њихово учење је оставило трага у каснијим радовима. Ми ћемо се задовољити приказом њихових резултата, и понеком напоменом која нам се чинила неопходном за разумевање онога што тумачимо.
-
- Фигуре хармоничног противречја као основе стилског израза у фантастичном реализму Хорхеа Луиса Борхеса
- Рад има за циљ проналажење фигура хармоничног противречја – оксиморона и парадокса – као основних стилистичких поступака у кратким причама Хорхеа Луиса Борхеса, које према књижевно-уметничкој тенденцији припадају правцу фантастичног реализма. Како ове Борхесове приче имају за циљ ефекат зачуђења и несигурности у представу стварности која се читаоцу пружа, рад ће настојити да укаже да се језичке основе овог Борхесовог израза налазе у поступку језичког онеобичавања и деаутоматизације коју су у теорију о поетској функцији језика увели руски формалисти. Рад се одлања на тезу да ефекат фантастичног реалног зависи од ефекта зачудности који се превасходно ослања на језичко онеобичавање кроз довођење у везу семантички противуречних појмова. Друга претпоставка на којој почива рад је да се управо довођењем у везу семантички противуречних појмова, а најчешће употребом стилских фигура оксиморона и парадокса, постиже ефекат фантастичног реализма тј. упућивање на фантастичну димензију стварности која своје референте само налази у свету читаоца, текста и маште. На овај начин ћемо сагледати како проширење могућности комбиновања језичких знакова, њиховог семантичког поља и успостављање логичних веза између супротних речи, упућује на основну поставку и тежњу Борхесовог фантастичног реализма – проширење стварности и њено обогаћивање људском имагинацијом. За испитивање ових могућности анализираће се примери из прича које су објављене у три збирке: „Маштарије” (Ficciones, 1944), и „Алеф” (ElAleph, 1945).
-
- Формирање лексике туризмолошког профила из општег лексичког фонда руског језика
- Циљ овог рада јесте покушај да се прикаже семантичка виталност речи, тј. њихово кретање и преобликовање из општег лексичког фонда руског језика ка лексици туризмолошке струке. На тај начин оне налазе своју примену у савременим уџбеницима руског језика високошколске туризмолошке струке.
-
- Фразеологизми „У акцији” у афоризмима Милена Миливојевића
- Наука о српском језику се све чешће, и верујемо успешно, са задатака нормативистике и дескрипције граматичких система окреће језику ,,у пракси”, и за предмет свога проучавања лакше него раније прихвата нестандардне облике (медијске коментаре, говор у породици, говор улице, жаргон, опсцену лексику...). У томе настојању и проучавања фразеологије (народнога говора као и уметничког текста) добијају на значају. У раду се анализирају неки стилски поступци употребе фразеологизама у афоризмима у збиркама Ерогена прва лига и Премишљаји и домислице (из сељачког живота) афористичара Милена Миливојевића. Реч је о фразеолошким иновацијама, које између осталог обележава креативност, о феномену језика. у употреби. Иновације настале у „игри с фразеологијом” засноване су на реализацији семантичког потенцијала фразеологизама за које су у науци прихваћени термини дефразеологизација (буквализација) и алузија.
-
- Циркумфикс – статус и функција у немачком и српском језику
- У раду се анализирају творбене конструкције у немачком и српском језику са циркумфиксом као непосредном конституентом (НК); циркумфикс као увезани префикс + суфикс, придодат бази твори деривате, а у њима истовремено суфикс има функцију синтаксичке транспозиције, а префикс семантичке модификације. У српском језику, иако ређе, суфикс може имати и функцију семантичке модификације. Најчешћи деривати као резултат тог процеса су у оба језика глаголи, нешто ређе именице (N), изузетно ретке у немачком, чешће у српском, те адверби (прилози) у српском, продуктивнији у односу на именице.