Zbornik za jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Primary tabs
The Journal for Languages and Literatures of The Faculty of Philosophy in Novi Sad publishes papers in the field of language and literature, except teaching methodology.
DOI: https://doi.org/10.19090/zjik.2019.9
Pages
-
- ЖЕНСКИ ДОМЕН МОЋИ У ДЕЛУ „ПЛАЧ РАХИЛИ“ КОНСТАНТИНА МАРИНКОВИЋА
- У фокусу овог рада јесу женски ликови у религиозном епу Плач Рахили Константина Маринковића са циљем да се испита њихов положај са аспекта моћи. При томe се ослањамо на релевантну литературу претходних проучаваоца овог предромантичарског спева. Уочава се приличан број јунакиња чији је утицај различито дистрибуиран. Основа подела подразумева позитивне и негативне хероине. Међутим, такво рашчлањивање додатно се усложњава увођењем параметра њиховог деловања, па оне даље могу бити разликоване као активне и пасивне. Посебна пажња посвећена је односу ових двају становишта.
-
- ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У ОСМАНУ ЏИВА ГУНДУЛИЋА И ЊИХОВА СУДБИНА У МАЖУРАНИЋЕВОЈ ДОПУНИ
- У раду се анализирају женски ликови у Осману Ивана Гундулића. Пажња је посвећена оним јунакињама које су носиоци радњи романтичних епизода, али и јунакињама које су само споменуте у делу, а које су истовремено познате историји. Посебна пажња посвећена је допуни Ивана Мажуранића и 14. и 15. певању. Циљ овог рада јесте да, применом компаративне методе и критичко-интерпретативног поступка, укаже на међусобну повезаност и сличност између јунакиња романтичних епизода, указујући на значај осталих женских ликова, али и на значај Мажуранићеве допуне у којој су приказане њихове судбине.
-
- ЖЕНСКО ПИСМО (од Вирџиније Вулф до Џудит Батлер)
- У овом раду указано је на извесне поделе које фигурирају у феминистичкој мисли, са особитом пажњом на елементима који маркирају зачетaк и даљи ток теоријског уопштавања посебности жена писаца и у њиховим текстовима исказане, такозване, женске емоционалности. Суочавајући се са немогућношћу јединственог дефинисања феминистичког дискурса, који у духу поструктурализма постаје флуидан, неконзистентан и саображен разноликим идејама, покушали смо да пратимо еволуцију термина женско писмо кроз текстове најзначајнијих ауторки ове врсте активизма, које мисле и стварају у контексту одређених филозофских, психоаналитичких и идеолошких корелатива.
-
- ЗАСТУПЉЕНОСТ И ФУНКЦИЈА ПОСЛОВИЦА И ИЗРЕКА У ВУКАДИНУ СТЕВАНА СРЕМЦА
- Тема рада је заступљеност и функција народних облика, пословица и изрека у роману Стевана Сремца Вукадин. У оквиру проучавања дела и језика целокупног Сремчевог стваралаштва, долази се до закључка да је познавао народне облике и често их користио. Рад говори и о Сремчевом језику, учесталим уметничким поступцима као што су иронија, преувеличавање и еуфемизам, како бисмо дошли до закључка да је функција пословица и изрека у Сремчевом делу, најчешће, у служби наведених уметничких поступака. Проучаваоци су посветили пажњу језику у делима Стевана Сремца, а овај рад настоји да докаже како наведени народни облици имају посебно место у Сремчевом језику и посебну улогу у карактеризацији самих јунака.
-
- ЗБИРКА НОВЕЛА ЗИД ЖАН-ПОЛ САРТРА КАО СИМБОЛ НЕМОГУЋНОСТИ ОСТВАРИВАЊА СЛОБОДЕ
- Зид, једина збирка новела Жан-Пол Сартра, садржи главне елементе његове филозофије: бесмисао егзистенције, концепте самообмане и пакла других те агонију коју изазива терет слободног избора. Немогућност остваривања слободе, чији узроци леже у бекству од егзистенције и комплексном односу са другим који представља препреку ка остварењу аутентичности појединца – тема је овог рада. Свака новела представља вид бекства од егзистенције, бекства која су увек неуспешна јер су заустављена зидом. Ослањајући се на постулате Сартровог егзистенцијализма, рад истражује на који начин су ликови збирке, изоловани и од себе и од других, одрази његове филозофије. Полазна тачка рада је Сартрова идеја да је књижевност облик уништења света у којем је немогуће живети. Зид и јесте деструктиван јер уништава буржоаску концепцију света. Грађански морал представља као лажан пошто служи као препрека слободном испољавању појединца, егзистенцију као апсурдну пошто је коначна, а човекову суштину као непостојећу. За Достојевског све је дозвољено ако бог не постоји. За Сартра ако је сувишно.
-
- ЗНАЧАЈ ЈЕЗИЧКИХ СКРАЋЕНИЦА И ЊИХОВОГ ТУМАЧЕЊА У ПРОЦЕСУ КОМУНИКАЦИЈЕ
- Скраћивање речи је неминовна појава коју налаже потреба за брзином у комуникацији. Међутим, исто тако, скраћенице могу да доведу до несврсисходне комуникације, уколико комуникатори нису упознати са поруком коју преносе скраћенице, и нису у стању да је протумаче. Дакле, скраћенице доприносе језичкој економији у комуникацији, али да би могле да одговоре и захтеву сврсисходности комуникације, комуникатори се морају договорити о употреби појединих скраћеница у датим околностима и ситуацијама, и упознати се са њиховим творбеним основама. Скраћенице, као врста речи, користе се у свим моделима људске комуникације (и у општим и у посебним моделима). У раду су приказани релевантни елементи и општих и посебних модела комуникације, са нагласком на језик (и говорни и писани) као начин комуникације. Дедуктивним методом, опште моделе комуникације смо третирали као платформу за настајање и изградњу посебних модела.
-
- ИМЕНИЧКЕ СЛОЖЕНИЦЕ У СПИСИМА ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋA ВЕНЦЛОВИЋА
- У раду се анализирају именичке сложенице у списима Гаврила Стефановића Венцловића. Лексички материјал је прикупљен из списа Црни биво у срцу који је приредио Милорад Павић, а издала Просвета 1996. године у Београду.
-
- К ВОПРОСУ О ПОСТРОЕНИИ ИМЕНОСЛОВА В ЛИТЕРАТУРЕ РУССКОГО СОВРЕМЕННОГО ФЭНТЕЗИ
- Статья посвящена анализу именослова в литературе современного русского фэнтези. Авторы тщательно продумывают систему антропонимов, которые являются одним из основных способов создания фантастического мира. Предмет рассмотрения: славянские имена в цикле романов Марии Семеновой о Волкодаве и именослов в романе Михаила Успенского Там, где нас нет. Сопоставление различий именослова позволяет говорить, что антропонимические предпочтения автора обусловлены жанровой спецификой романов. Большинство имен в произведениях М. Семеновой являются реальными славянскими антропонимами, зафиксированными в словарях. Их функции – обозначить принадлежность персонажа к определенному роду и подчеркнуть характер или другие отличительные особенности героев. Имена в романе М. Успенского создают комический эффект и указывают на наличие литературной игры автора с читателем.
-
- КАЛОРИЈЕ ИЗ СРПСКОГ КУВАРА НА ТРПЕЗИ ПОП ЋИРЕ И ПОП СПИРЕ
- Кухиња Сремчевих јунака у Поп Ћири и поп Спири место је разоткривања. На примерима онога што се кувало у пишчевој „књижевној” кухињи показаћемо да је српски реалиста, наизглед наивно али суштински тачно, гастрономским метафорама и поређењима проговорио о аутентичим емоционалним стањима и ситуацијама у којим је сучељавао своје јунаке, хумором разоткривајући људску природу која се изнова саплитала о своје мане. Рафиниране гастрономске посластице биће илустроване аутентичним кулинарским рецептима из Српског кувара Јеротеја Драгановића, који се у роману помиње. У трећем делу рада, служећи се фактоцитатима (цитатима из живота српског реалисте), реконструисаћемо Сремчеве кулинарске навике.
-
- КОМПАРАТИВНА ПОЕТИКА
- Компаративна поетика се као појам јавља средином двадесeтог века у француској компаратистици, након чега доживљава бројне теоријске апропријације и преображаје. Док је француска теорија схвата пре свега као превазилажење књижевно-поетичких оквира, у правцу других уметности и облика изражавања, овај рад приказује њену рецепцију у оквиру англосаксонско-оријенталистичке школе, која је прихвата и развија у оквиру постколонијалне теорије. Рад нуди преглед кључних проблема компаративне поетике, почевши од конституисања књижевности као аутономног дискурса, присуства и одсуства појединих жанрова у различитим књижевностима, преко проблема подражавања и афективности, све до самих основа фикционалности у књижевностима Истока и Запада. У раду се тематизују и методолошки основи поређења поетика, уз посебан осврт на пропусте које су теоретичари Запада чинили, пројектујући сопствене категорије на друге културе. Компаративна поетика се тако сагледава као једна врста критике империјализма и као могућност отварања простора за аутентично међусобно разумевање различитих култура, уз пуну свест о потешкоћама оваквог подухвата.