Zbornik za jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Primary tabs
The Journal for Languages and Literatures of The Faculty of Philosophy in Novi Sad publishes papers in the field of language and literature, except teaching methodology.
DOI: https://doi.org/10.19090/zjik.2019.9
Pages
-
- ОДНОС ПРЕФИКСАЛНИХ ГЛАГОЛА У СЛОВАЧКОМ, СРПСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
- У раду је приказана корелација префиксалних глагола у словачком, српском и енглеском језику. Сходно томе у табелама су дати примери који треба да илуструју семантичку разноликост и богатство језика које смо анализирали на морфолошко-лексичком, у појединим примерима на синтаксичком, a најчешће на творбеном нивоу, јер је у питању префиксација која припада, пре свега, творби речи, једној од значајних области језика. Међу префиксима посебну пажњу су привукли do-/до-, za-/за-, vy-/из-, na-/на-, od-/од-, po-/по-, pre-/пре-, pro-/про-, z-, s-/з-, с- и o-/о-, који имају веома сличне функције у словачком и српском језику. Иако у енглеском језику постоје глаголски префикси (out-, over-, under- и др.), није увек могуће наћи еквивалент словачким односно српским префиксима, па се често јављају катенативне, перифрастичне конструкције глагола, фразни глаголи и прилошке модификације. Рад има за циљ да прикаже контрастивно поређење префиксалних глагола двају сродних језика и једног релативно несродног и покаже значењско и лексичко богатство које ти префикси уносе у сваки од поменутих језика.
-
- ОСВРТ НА ДИЈАЛЕКАТСКЕ ГОВОРЕ И ЊИХОВУ ФУНКЦИЈУ У ВЕЛИКОЈ ДРАМИ СИНИШЕ КОВАЧЕВИЋА
- У раду се анализирају дијалекатски говори у Великој драми Синише Ковачевића са циљем да се кроз преглед особина типичних за ове говоре докаже њихова употреба у делу. Да би се утврдило који су дијалекти у овом делу заступљени, из датог текста ексцерпирани су примери у којима су примећене дијалекатске особине и кроз њихову анализу на фонетском, морфолошком и синтаксичком плану доказана је изузетна заступљеност карактеристичних особина зетско-сјеничког дијалекта и у мањој мери шумадијско‑војвођанског (његових банатских говора). Уз то, осврћемо се и на оно чему се употребом ових говора у драми тежи, а то је превасходно аутентичност говора ликова, што доприноси веродостојности читаве приче описане у овој драми.
-
- ПЕЈЗАЖНИ ДЕТАЉИ У ДЕЛУ М. ЦРЊАНСКОГ ДНЕВНИК О ЧАРНОЈЕВИЋУ
- Пејзаж у књижевном делу је уметникова импресија о природи. Уметничка слика пејзажа настаје када се на елементе опажене у природи надгради уметников доживљај, када се предметима и појавама природе удахне пишчев душевни свет осећања и расположења. У овом раду нас је занимало како се у роману Црњанског рефлектују пејзажни детаљи и које основне функције они носе. Такође смо разматрали у којем су обиму пејзажни детаљи присутни у роману, како су они уграђени у структуру текста, каква је њихова улога и које појаве и факте они скривају у себи. Свака прича у роману захваљујући скупу одређених пејзажних детаља добија своју емоционалну позадину и ствара одређену атмосферу или директно одсликава душевно стање јунака.
-
- ПЕСМЕ У ПРОЗИ РЕНЕА ШАРА
- Рад се бави проблемом форме песме у прози збирке „Бес и тајанство” Ренеа Шара. Механизам функционисања самог жанра, који се темељи на хераклитовском јединству супротности и принципу антистатичности, препознаје се на више различитих нивоа у Шаровом песништву. На тај начин, кроз сраслост за сопствену форму, пропитују се и интензивирају основне карактеристике Шарове поетике.
-
- ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА У ТАМНОМ СКЕНИРАЊУ ФИЛИПА КИНДРЕДА ДИКА
- Тамно скенирање је роман са постмодернистичким обележјима. Једно од тих обележја се везује за питање идентитета људи и светова у којима живе (аутентичних и лажних). Технологија „проблематизације” идентитета приказана је кроз узимање психоактивних супстанци и последично кроз симулацију стварности путем које се постепено губи, или потпуно нестаје, разлика између аутентичне (објективне) и лажне (илузијом произведене) стварности. Тако се отвара питање идентитета. Крију се многе замке на путу разумевања овог питања. На први поглед, може се рећи да се оно поставља из уверења у огромну снагу симулираних светова и идентитета, а што се постиже халуцинантним сновима кроз употребу психоактивних супстанци. Међутим, то уверење само је мотив да се питање постави и отвори. У крајњем исходишту читав роман Тамно скенирање је покушај аутора да пружи одговор на то питање, али уз низ ограда, додатних питања и опасности које изводи из сурове конкуренције лажних светова према аутентичној стварности. Изводи се закључак да је слика те конкуренције утолико тамнија уколико лажни свет све озбиљније прети победом над аутентичним светом, што у великој мери отежава проналажење одговора на постављено питање идентитета. Ипак, порука је – идентитет треба тражити у стварном, аутентичном свету.
-
- ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ У КООРДИНИРАНИМ РЕЧЕНИЦАМА У САВРЕМЕНОМ СТАНДАРДНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
- У раду се анализирају координиране копулативне и адверзативне двопредикатске и вишепредикатске сентенцијалне структуре у којима плусквамперфекат има функцију предиката. Пажња ће бити усмерена ка примерима ексцерпираним из текстова који припадају белетристичком функционалном стилу савременог стандардног српског језика. Најпре ће бити изложено образложење теоријско-методолошког полазишта, те сагледани основни циљеви истраживања и корпус на којем ће анализа бити спроведена, да би се потом приступило сагледавању основних карактеристика плусквамперфекта као наративног средства у датом типу реченичних структура.
-
- ПРЕДВИЂАЊЕ И ЕФЕКАТ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА У РОМАНИМА ИЗЛЕТ НА ПУЧИНУ И ЏЕЈКОБОВА СОБА ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ
- При читању и истраживању дела Вирџиније Вулф, већина истраживача и читалаца се задржава на неколицини наслова: романима Госпођа Даловеј, Ка светионику и Таласи, те обимним есејистичким делима Сопствена соба и Три гвинеје. Док је тај поступак услед квалитета тих наслова апсолутно разумљив, он није потпуно праведан. Улазећи дубље у њен рад, можемо открити и друге наслове вредне пажње, као што су њен први роман Излет на пучину, те трећи, Џејкобова соба. Значај ових дела није само у њиховом антиципирајућем фактору – јер они заиста антиципирају Госпођу Даловеј, Таласе и друга прозна дела која је ауторка писала након њих – већ и у начину на који се опходе према теми Првог светског рата. Наиме, иако је овај догађај изразито битан у животу и раду ауторке, он не заузима централно место у овим романима. Они су објављени током и након рата – 1915, односно 1922. године – и садрже јунаке који учествују у рату и погођени су њиме, али се ка њима не односе на очигледан и отворен начин. Уместо тога, они наговештавају рат и његове последице употребом више различитих приповедних и стилских техника, а управо ће те технике, као и њихов значај, бити у фокусу овог рада.
-
- ПРИДЕВСКЕ ЗООНИМСКЕ ПОРЕДБЕНЕ ФРАЗЕМЕ У СРПСКОМЕ ЈЕЗИКУ И ЊИХОВИ КОРЕСПОНДЕНТИ У ФРАНЦУСКОМ
- У раду су обрађене придевске поредбене фраземе које у свом саставу имају зоонимску компоненту. Анализа је спроведена једносмерно, од српскога ка француском језику. Уочена су три контрастивна односа – потпуна, делимична и нулта кореспонденција, од којих су овом приликом размотрена само прва два. Они су, ради прегледности грађе, представљени кроз контрастивне обрасце.
-
- ПРОСТОР У „ЂУЛИЋИМА” И „ЂУЛИЋИМА УВЕОЦИМА” ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА
- Рад се бави обликовањем простора у Ђулићима и Ђулићима увеоцима Јована Јовановића Змаја. Полази се од претпоставке да се у овом коду обједињују идеализовани, утопијски простори љубави и смрти, са историјским, националним и приватним просторима писца и његове публике. Обликовање простора у Ђулићима и Ђулићима увеоцима, открива се као значењски сложено и слојевито. Оно се креће од уопштених, готово формулативних слика природе, преко простора као огледала унутрашњих, душевних и духовних преокупација, до укидања границе између овог и оног света и слутње исцељујуће целине. У овим збиркама релативно су ретке конкретизације простора, али управо оне указују на нека од дубинских значења Змајеве поезије и обједињавају често противречне импулсе. Можда се баш у слици простора отварају нове могућности тумачења ових привидно једноставних песама, чија је рационална прозирност значења ипак само привидна.
-
- ПСИХОЛОШКИ И НАРАТОЛОШКИ АСПЕКТИ МОТИВА СУВИШНЕ ЖЕНЕ У РОМАНИМА СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА И НЕЧИСТА КРВ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА
- Премда се појам сувишни човек везује за руску књижевност у којој је и настао, у овом раду термин сувишна жена користимо у оперативном смислу да бисмо показали да се јунакиње Љубица из Сеоске учитељице Светолика Ранковића и Софка из Нечисте крви Борисава Станковића, на основу одређених стилско-уметничких квалитета, могу посматрати као својеврсна трансценденција и варијанта сувишног човека. Стога овај рад не служи као појмовни мост и доследна паралела између сувишних жена у српској књижевности и сувишних људи у руској књижевности, већ се, путем компаративне анализе, тежи појашњавању психолошких и наратолошких аспеката који ове јунакиње и њихове судбине обликују из перспективе сувишних жена.