Zbornik za jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Primary tabs
The Journal for Languages and Literatures of The Faculty of Philosophy in Novi Sad publishes papers in the field of language and literature, except teaching methodology.
DOI: https://doi.org/10.19090/zjik.2019.9
Pages
-
- КОНТРАСТИВНИ ПРИСТУП ПРИЛОЗИМА ЗА МЕСТО У САВРЕМЕНОМ ГРЧКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
- У оквиру проучавања морфосемантичких односа, у складу са темељним параметрима контрастивне лексикологије, овде је дато упоредно сагледавање прилога у грчком и у српском језику. У раду се анализирају грчки прилози за место и њихови преводни еквиваленти у српском језику. За изучавање сличности и разлика у просторним односима који се бележе прилозима у ова два балканска језика, узет је у разматрање књижевни корпус који се састоји од 243 примера 46 прилога. Оригиналан текст потиче из чувеног грчког романа Ματωμένα χώματα ауторке Дидо Сотириу и његовог српског превода Земља натопљена крвљу у преводу Гаге Росић.Након уводног дела који пружа релевантне теоријске податке везане за адвербијалне одредбе за место у оба језика, дата је опширна анализа изабраних примера и статистичка обрада преводних еквивалената. Приступ поређењу првенствено је синхроног карактера и заснива се на анализи ексцерпиране грађе. Примењена је метода системско-функционалног поређења, односно метода контрастивне анализе. У завршном делу рада представљају се општи закључци о јасним тенденцијама везаним за унапређење наставног процеса грчког тј. српског као страног језика.
-
- КРИТИКЕ О БОШКУ ТОКИНУ У КОНТЕКСТУ ЗЕНИТИЗМА
- У раду се анализирају критички прикази у којима је писано о Бошку Токину као припаднику авангардног правца зенитизам. Изворни текстови излажу се најпре према хронолошком критеријуму, а потом се тематски деле у четири целине – критике о Токину као сараднику зенитизма и његовог гласила, критике о Токину као потписнику зенитистичког манифеста и иступа из покрета, критике о Токиновим текстовима који су изашли у часопису Зенит и критике о Токиновим зенитистичким текстовима у страним књижевностима. Према томе се запажа у којим је годинама највише писано о Токину у контексту зенитизма, који је сегмент пишчевог зенитистичког рада највише обрађиван, са ког аспекта и од којих аутора. Закључује се да је однос критике према зенитистичком раду Бошка Токина аналоган критичкој мисли о авангардној књижевности уопште.
-
- КУБО-ЕКСПРЕСИОНИСТИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ У ЗБИРЦИ „ОТКРОВЕЊE“ РАСТКА ПЕТРОВИЋА
- Предмет истраживања у овом раду је збирка пјесама Откровење Растка Петровића. Анализираћемо везе између естетичких погледа и поетика Петровића и Гијома Аполинера. Посебно ћемо освијетлити одлике њихових поетика које су у тијесној вези са покретом кубизма у сликарству како бисмо показали недвосмислене елементе кубизма у њиховим пјесмама. Бавићемо се њиховом тематско-мотивском структуром како бисмо показали сличности на том пољу али размотрићемо и разлике у њиховим књижевним поступцима.
-
- ЛЕКСИЧКО СКРАЋИВАЊЕ У НОВИМ РЕЧИМА У ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
- У раду су приказани неки од начина творбе речи у енглеском језику, односно скраћивања лексема. Посебну пажњу су привукли иницијализми, акроними, абре- вијације и конфлације, као најчешћи начини скраћивања речи у енглеском језику. Избор ове теме подстакнут је чињеницом да се у свакодневном говору, актуелним политичким догађајима, пословној комуникацији и рачунарству и интернету најчешће користе баш ови типови лексичких скраћеница, што доказује и корпус употребљен у раду. Примери који илустративно приказују поделу у раду су приказани табеларно. Рад има за циљ да на једном месту прикаже творбу речи у енглеском језику на начин скраћивања постојећих лексема у фонду тог језика, односно да прикаже извесне опште карактеристике и тенденције свој- ствене скраћивању речи као начину творбе речи и скраћеницама као резултату те творбе.
-
- ЛИВАДИН КРАЈ ПЕСМЕ
- Рад се бави механизмом краја песме у поезији Раше Ливаде, ослањајући се на Агамбенов есеј Крај песме. Ливадине поенте, иронични резимеи или профани савети са краја песме на специфичан начин синтетизују хетерогену и фрагментарну постмодерну грађу песме. Док се централно тело песме бави деконструкцијом стратегија приказивања да би осветлило идеолошки конструктивизам историје, крај песме код Раше Ливаде наноси одлучујући ударац у таквој деконструкцији, отварајући простор за краткотрајну изолацију од интегришућих система моћи.
-
- ЛИК МАРЕ БРАНКОВИЋ – ИЗМЕЂУ ВЛАСТЕЛИНСКОГ И ДЕМОНСКОГ
- Лик Маре Бранковић је вишеструко занимљив како проучаваоцима историје, тако и српске књижевности. Разлог томе је највероватније у својеврсном специфичном односу народне и писане књижевности према овој српској племкињи и султанији. У овом раду ћемо покушати да синтетишемо неколико мишљења и запажања о лику Маре Бранковић значајних проучаваоца српске књижевности, као и да подаримо свој скромни допринос одређеним запажањем у перцепцији лика Јеринине кћери.
-
- ЛИК МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ У СПЕВУ ИГЊАТА ЂУРЂЕВИЋА
- Марија Магдалена је на културолошком плану један од најпознатијих библијских ликова. Недостатак чињеница о њеном животу омогућио је различите интерпретације њеног значаја и функције у јеванђеоским причама. Једно тумачење лика Марије Магдалене понудио је и Игњат Ђурђевић ускладивши га са временом у ком је живео и са потребама друштва које је настојао да поучи. У раду ћемо покушати да упоредимо представу Мандалијене покорнице са новозаветном и апокрифном представом ове личности.
-
- ЛИК СЕСТРЕ И ЛИК МАЈКЕ У ДЈЕЛИМА АНЂЕЛИЈЕ ЛАЗАРЕВИЋ И ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА
- Рад се бави женским ликовима у приповијеткама Анђелије Лазаревић ,,Паланка у планини” и ,,Лутања” и женским ликовима у приповијеткама ,,Ветар” и ,,Швабица” Лазе Лазаревића. Пореде се ликови мајки и сестара у дјелима Анђелије Лазаревић и Лазе Лазаревића, чиме се указује на представу о женама, прије свега на представу о мајци и сестри коју има једна кћерка и њен отац. Показује се да у опису ликова постоје извјесне сличности, али је више разлика. Лик мајке код ауторке је представљен изразито негативније него код њеног оца, али ни код њега није сасвим лишен негативних примјеса. Лик сестре у дјелима Лазе Лазаревића није доминантан, а код Анђелије Лазаревић има важно мјесто у релизацији главне радње.
-
- МЕТАТЕКСТУАЛНИ КОМЕНТАРИ И РЕФОРМУЛАЦИЈА ИСКАЗА У СРПСКОМ РАЗГОВОРНОМ ЈЕЗИКУ СЛОВАКИЊА ИЗ СЕЛЕНЧЕ
- У раду се анализира појава метатекстуалних коментара и реформулације исказа у дијалекатском корпусу који има за циљ да испита српски разговорни језик Словакиња из Селенче. Корпус чине снимљени индивидуални разговори са три информаторке различитих генерација које су припаднице говорне заједнице средњесловачког дијалекта Селенче. Ауторка се фокусира на практичну употребу ових појава а у раду се објашњавају и разлози њиховог појављивања. Метатекстуални коментари се анализирају према врсти лексема на које се односе, док се реформулација исказа анализира према формалним критеријумима, посебно за сваку информаторку.
-
- МОТИВ БРВНАРЕ (ШУМСКЕ КУЋИЦЕ) У ПОЕЗИЈИ МИЛАНА ДЕДИНЦА
- У раду се истражује однос традиције и надреализма у поезији Милана Дединца на примеру традиционалног мотива брвнаре, „шумске кућице“, који највише простора добија у последњем циклусу песничке књиге Од немила до недрага (1957), Песнички огледи с путовања по Црној Гори. Песник је при томе у уводном делу рада постављен у контекст авангарде, односно надреализма, како би се утврдио значај надреалистичких тенденција у његовој поезији. У фокусу рада је начин на који је мотив брвнаре функционализован у оквиру песничке структуре, специфичне због необичног односа песника и самог лирског субјекта, представљеног кроз фигуру усамљеног путника по црногорским врлетима. Шумска кућица је наглашено лиминални простор у којем лирски субјект истовремено покушава да оствари комуникацију са трансцедентним, и сједини се са природом која га окружује. Сумња и упитаност константе су у појавама овог мотива у Дединчевој поезији. Контемплација у пустој брвнари покушај је да се властити идентитет заштити под кровом куће замишљене у оквиру фолклорног наслеђа, при чему се у песмама уочава нарастајућа свест лирског субјекта да таква заштита више није могућа. Циљ рада је анализа значења и симболике традиционалног мотива шумске кућице у песмама Милана Дединца, у контексту сложеног односа традиције и авангарде уопште.
-
- НАПОМЕНЕ О ГОВОРУ РАДОЈЕВА У СРЕДЊЕМ БАНАТУ
- У раду се говори о особинама говора Радојева3 на самој српско-румунској граници у средњем Банату. Иако се налази на територији обухваћенојшумадијско-војвођанским дијалектом, тј. на ивици кикиндског и тамишког говорногтипа, особином да дуги силазни акценат није пренесен, пре свега, са унутрашњегслога, Радојево се заједно са Ченејом (с румунске стране) може сматрати једном врстомпрелазног говора између поменуте две зоне. Друге, углавном (морфо)фонолошке исинтаксичке, одлике овог говора убрајају се у балканизме, говорне црте „позајмљене”из околних несловенских језика, пре свега из румунског.