Zbornik za jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Primary tabs
The Journal for Languages and Literatures of The Faculty of Philosophy in Novi Sad publishes papers in the field of language and literature, except teaching methodology.
DOI: https://doi.org/10.19090/zjik.2019.9
Pages
-
- FUNKCIJSKE PROJEKCIJE U SRPSKOM NOMINALNOM KOMPLEKSU
- Svrha ovog rada je da pokaže da projekcija DP u srpskom jeziku ne postoji i da pridevski vid ne sudeluje u distinkciji određenost/neodređenost kod imenica. Prvo ispitujemo primenljivost ponuđenih modela DP-a u srpskom jeziku zasnovanih na postojanju i pozicioniranju prisvojnih i pokaznih zamenica kao i „dugog“ naspram „kratkom“ obliku prideva. Budući da se elementi kao što su demonstrativi i posesivi ponašaju kao pridevi (kongruišu sa imenicom, ne zauzimaju mesto morfosintaktičkog lokusa niti inhibiraju ekstrakcije levih grana (Zlatić 1998; Trenkić 2004; Bošković 2005) zaključujemo da projekcija DP, kao takva, ne postoji u srpskom jeziku. Umesto toga, za jedinstvenu funkcijsku projekciju imenske sintagme u srpskom uzimamo padežnu frazu (KP) odnosno frazu slaganja (AgrP), koja, između ostalog, zahteva kongruenciju svih adjunkta unutar imenske fraze. Dalje, ispitujemo distinkciju određenosti/neodređenosti kao svojstva striktno pridevske fraze. Iz komplementarne distribucije intenzifikatora i kratkog, „neodređenog“ oblika prideva zaključujemo da intenzifikatori i dugi oblik prideva imaju određeno zajedničko svojstvo. Ovo svojstvo, uz nemogućnost pozicioniranja intenzifikatora uz komplementar pridev, nalazimo u semantici prideva kao stepen zastupljenosti određene osobine označene skalarnim pridevima. Samim tim, dugi oblik prideva interpretiramo kao način iskazivanja implicitnog poređenja u odnosu na podrazumevanu zastupljenost neke osobine. Na posletku predlažemo frazu stepena (DgrP) kao funkcijsku projekciju prideva.
-
- GENDER AND TRANSVESTY IN JELENA DIMITRIJEVIĆ’S HAREM’S DISCOURSE
- U ovom radu se analizira kontraverzan umetnički segment putopisnog tekstaPisma iz Niša o haremima (1897) Jelene Dimitrijević (1862–1945) – književnice koja je umetničkimdelom, stavovima i aktivnim činom putovanja na Istok i Zapad, prevazišla okvire srpskog patrijarhalnogrealiteta na raskršću 19. i 20. veka. Iz perspektive feminističke i imagološke teorije,proučavani su sledeći elementi: predstava haremske kulture i odnos prema ženskoj seksualnosti ilezbejskoj praksi u patrijarhalnom muslimanskom društvu. Na primerima iz teksta, demonstrira sena koji je način Jelene Dimitrijević demistifikovala haremski entitet, obremenjen tabuima, predrasudamai erotskim konotacijama. U zaključnim razmatranjima ističe se da je književnica (u svojemputopisnom izveštaju) otkrila žensku potkulturu koja simbolizuje otpor prema muškoj dominacijina socijalnom, kulturnom, ali i na seksualnom nivou. Ukazali smo da turski odnos prema seksualnosti,kao konceptu rasplinutom između biološkog, društvenog i fizičkog, funkcioniše na nekolikonivoa: kroz teorijsko poštovanje religioznih i moralnih zakona, ali i kroz životnu praksu koja sezasniva na modeliranju ovih pravila, praktikovanjem homoseksualnih/ lezbejskih odnosa, kao posledicerigidnog sistema i ujedno potpuna sloboda u istraživanju i pomeranju granica seksualnog zadovoljstva.Inovativnom rodnom ekspertizom tabuizirane ženske seksualnosti, Jelena Dimitrijevićse približila savremenom internacionalnom feminističkom diskursu. Smatramo da će njeno deloimati veoma značajnu ulogu u budućem konstruisanju ženske istorije književnosti.
-
- HEAD AS A CONTAINER IN ENGLISH AND SERBIAN – A COGNITIVE LINGUISTIC PERSPECTIVE
- Within the theoretical framework of Conceptual Metaphor and Metonymy Theory in this paper we aim to establish the ways the container image schemais used in the conceptualisation of head/glava in English and Serbian to see whether theseconceptualisations are shared in the two languages or, alternatively, whether they manifestany cross-conceptual and cross-linguistic differences. The corpus of our analysis has beencompiled from various monolingual and bilingual English and Serbian dictionaries as wellas dictionaries of idioms and idiomatic expressions in both languages. The main hypothesisof the paper is the following: since the mind is embodied and human concepts are cruciallyshaped by our bodies and brains, we expect to find little difference in the conceptualisationof head/glava as a container between English and Serbian. However, since the mind isalso enculturated, i.e. culturally constructed and is filtered through specific languages, wehypothesise that the differences will mainly manifest not at the conceptual level, but in thelinguistic instantiations in the two languages.
-
- HEDGES IN MOVIE DIALOGUES IN ENGLISH
- In this research, the distinctive features of hedges are presented from a theoretical aspect, while the practical analysis of the corpus revolves around two major points: (1) politeness as a possible addition to the Cooperative Principle, (2) the quality maxim as the most frequently hedged of Yule’s maxims. The corpus consists of 436 hedging expressions marked in the transcripts of 14 movie dialogues. The analysis of the corpus and the classification of hedges are based primarily on Yule’s categorization from 1996, following Grice’s Cooperative Principle (1975).
-
- HETEROTOPIJA U PINČONOVIM ROMANIMA V. I DUGA GRAVITACIJE
- U postmodernim fantazijama Tomasa Pinčona prepoznatljivi su principi heterotopije koje je definisao Mišel Fuko. U romanima V. i Duga gravitacije heterotopija, izdvojena prostorna celina kreirana na pretpostavci o koegzistenciji nekompatibilnih, međusobno isključivih prostora, nastala dovođenjem u kontakt različitih stvarnosti, ima ulogu ontološkog pluralizatora, te postaje instrument za redefinisanje poznatih, uobičajenih prostora i stvaranje novih i drugačijih prostora i stvarnosti, u kojima se prepliću fantastično i stvarno. Pinčon rekonstruiše stvarne geografske prostore fantazijama i brojnim mentalnim i kinematografskim projekcijama, kojima gradi alternativne stvarnosti, koje prožimaju stvarne geografske i imaginarne lokacije u različitim vremenskim periodima, čime anulira principe konvencionalnog, linearnog toka vremena i dimenzionalnosti prostora.
-
- HOMOEROTSKI TOPOS U ZALJUBLJENIM ŽENAMA D. H. LORENSA
- Rad se bavi načinom na koji D. H. Lorens u svom romanu Zaljubljene žene tretira postojanje intimne fizičke i mentalne povezanosti između dva muškarca, čime neminovno dovodi u pitanje isključivost heteroseksualne veze. Predstavljanjem društvenih i istorijskih prilika u kojima je roman nastajao pokušalo se u prvom poglavlju prikazati u kakvom su se okruženju javile Lorensove homoerotske ideje, uz pomoć Frojdovih postavki o idu, egu i superegu, i kakve su unutrašnje sukobe određeni likovi u romanu preživljavali u datim okolnostima, upravo zbog tih ideja. U drugom poglavlju rad se bavi pojmom Blutsbrüderschaft, kao oblikom specifične veze između dva muškarca, te preispituje uspešnost i primenljivost Lorensove ideje o toj vrsti veze kao dopuni heteroseksualnom braku. U radu se zaključuje da Lorensovi stavovi o braku, krvnom bratstvu dva muškarca i klasnoj pripadnosti – sve neizostavni delovi homoerotskog toposa u Zaljubljenim ženama – prevazilaze rod, naciju i klasu, te iako neretko kontradiktorni i nedovršeni, otvaraju staze kojima će kasnije ići i drugi autori.
-
- IDENTITÄT(EN) IN MAX FRISCHS DRAMA ANDORRA
- Die vorliegende Arbeit beschäftigt sich mit dem Thema der Identitäten der Hauptfigur Andri in Max Frischs Drama „Andorra. Ein Stück in zwölf Bildern.“. Im Zentrum dieser Abhandlung steht die Veranschaulichung der Entfaltung und der Auswirkungen von Andris unterschiedlichen Identitäten, die unter Einfluss der Diskriminierung der Gesellschaft gebildet werden. Bevor man sich der Analyse der Zentralfigur widmet, wird im ersten Teil dieser Arbeit zunächst der Begriff ‚Identität‘ erklärt und mittels unterschiedlicher Aspekte und Sichtweisen, die für den Terminus und für die Hauptfigur konstitutiv wirken, nachvollziehbar gemacht. Die Untersuchung der Hauptfigur im zweiten Teil zeigt, wie die Identität des Einzelnen durch Selbst- und Fremdbestimmung beeinflusst wird. Dabei erfolgt eine Analyse der Einflüsse der Umgebung bzw. des Kollektivs auf Andris Identitätsbildung und von Andri als 20-jähriges Individuum mit seinen Überlegungen und Entscheidungen, die identitätsstiftend wirken.
-
- IL GRAND TOUR NEL PARADISO ABITATO DA DIAVOLI
- Nel corso del Settecento e dell'Ottocento l'Italia diventò meta del viaggio di formazione noto come Grand Tour. In quel periodo si rafforzò il mito dell'Italia, che si era formato nei secoli precedenti grazie al clima mite, al retaggio culturale del mondo antico e alla straordinaria esperienza del Rinascimento. Ciononostante, presso i viaggiatori stranieri che amavano l'Italia gli italiani non godevano della medesima considerazione. Essi erano considerati indegni di vivere in quel Paese straordinario. In tal senso i napoletani erano visti come esseri caratterizzati da tutti i difetti degli italiani e la stessa Napoli veniva considerata come un paradiso abitato da diavoli.
-
- JUDITA ŠALGO
- Tekst se bavi pitanjem identiteta u proznom opusu Judite Šalgo, što je jedna od centralnih tematskih preokupcija njenog književnog stvaralaštva. Problem identiteta razmatra se u kontekstu teorijskih promišljanja druge polovine 20. veka koja su destabilizovala ovaj pojam i dovela u pitanje njegove esencijalističke formulacije. Takođe, pokazuju se konesekvence ovog preokreta u umetnosti, pre svega kada se radi o formulaciji „ženskog autorstva”, za čije razumevanje konstitutivan postaje pojam roda. Na ovom teorijskom horizontu istražuje se razumevanje vlastititog spisateljskog identiteta Judite Šalgo, kao i neukorenjeni i hibridni identitet njenih likova. Analizom priče Irena ili o Marini ili o biografiji(autobiografija) ukazuje se na sofisticiranu igru identitetom koju Judita Šalgo sprovodi ukrštanjem biografskog i autobiografskog diskursa.
-
- KATALOGIZACIJE SEĆANJA KAO TEHNIKE PRIPOVEDANJA SOPSTVA (Dž. D. Selindžer, Simor
- Rad se bavi uporednom analizom dvaju proznih tekstova nastalih u različitom vremenskom razdoblju koji su analoški veoma bliski: kraćim proznim sastavom Simor: uvod (1959) Dejvida Dž. Selindžera i romanom Oproštajni dar (2001) Vladimira Tasića. Pripovedni sastavi su tematski i tehnički veoma bliski: naratori koriste komemorativni ton kako bi razrešili mistеriozne biografije svoje preminule braće. U radu se koriste slični citati iz tekstova kako bi se pokazalo na koji način izabrani naratori koriste tehnike katalogizovanja sećanja u cilju formiranja izvesnog novog sopstva u svetu posle smrti bliske osobe. Ide se putem reprezentacije s jedne stra- ne sličnih, ali pripovednih metoda sa jedinstvenim obeležjima kojim se sećanja uređuju prema izgradnji sopstva a ne eksplikaciji suštine neodređene drugosti koja bi se mogla iščekivati u toku razvijanja radnje. Uživanje u pisanju sopstva, u katalogizovanju i uređivanju sećanja postaje srž teksta umesto potencijalno očekivanog narativnog razrešenja zapleta.