Komunikacija i kultura online
Primary tabs
Communication and Culture Online is a free electronic scientific journal. Our goal is to improve knowledge in the field of linguistics, literature, communication, culture, intercultural and related disciplines.
Regular issues of Communications and Culture Online are published once a year, in the last week of December. Before the new issue of the magazine comes out as a whole, the so-called pre-publishing. In addition to regular issues, Communication and Culture online also publishes special thematic editions, independently or in collaboration with partners.
Pages
-
- UTICAJ VLADAJUĆIH KOGNITIVNIH KULTURNIH MODELA I VREDNOSTI NA UVREDLJIVE IZRAZE VEZANE ZA FIGURU MAJKE U ŠVEDSKOM I ITALIJANSKOM JEZIKU
- Sažetak Cilj rada jeste da se ispita uticaj vladajućih kognitivnih kulturnih modela vezanih za položaj ženskih članova porodice (pre svega majke) u švedskom i italijanskom društvu na uvredljive izraze u savremenom švedskom, odnosno italijanskom jeziku. Teorija o kognitivnim kulturnim modelima nam je, stoga, uz model mentalnog programiranja, osnovni okvir u kome se u radu krećemo.Osnovna pretpostavka od koje polazimo jeste da različiti kulturni modeli u ova dva društva direktno utiču na tematiku uvredljivih izraza. Istraživanje se zasniva na kvalitativnom intervjuu sa izvornim govornicima ova dva jezika, dok su dobijeni podaci obrađeni metodom deskriptivne analize. U tumačenju rezultata oslanjali smo se i na primere iz rečničke građe, proširujući osnovne podatke sinonimnim izrazima koji su u aktuelnoj upotrebi u ovim jezicima. Rezultati istraživanja su pokazali kako u ovim jezicima postoji jasna razlika u praktičnoj upotrebi izraza u kojima se pominje majka u cilju posrednog vređanja: u italijanskom jeziku oni su u svakodnevnoj upotrebi, dok ih u švedskom jeziku ne nalazimo. Analizom rezultata upotrebe ovakvih uvredljivih izraza i odnosa između vladajućih kognitivnih kulturnih modela u ovim društvima, u radu pokušavamo da pokažemo da u italijanskom jeziku još uvek postoji poželjan model ponašanja kojim se dalje definiše položaj i uloga majke u životu i porodici i čijim kršenjem se, putem određenih jezičkih izraza, upravo i dolazi do uvredljivog efekta. Takav model je, s druge strane, iz švedskog društva iščezao, što praktično onemogućava postojanje sličnih izraza u savremenom švedskom jeziku.
-
- UTICAJI ENGLESKOG JEZIKA NA SRPSKI NA PLANU PRAVOPISA, LEKSIKE I GRAMATKE U KOMUNIKACIJI NA FEJSBUKU
- Sažetak Cilj ovog rada bio je da ispita uticaje engleskog jezika na srpski u komunikaciji na društvenom sajtu Fejsbuk na pravopisnom, leksičkom i gramatičkom nivou. Ispitivanje je vršeno na korpusu sastavljenom od 500 iskaza sakupljenih na ovom društvenom sajtu u periodu od decembra 2009. do maja 2010. godine, pod pretpostavkom da će se u ovom vidu necenzurisane elektronske komunikacije najbolje pokazati stepen hibridizacije srpskog jezika pod uticajem engleskog. Rezultati analize na svakom od pomenutih nivoa izraţeni su brojevima i procentima, čime je prikazano koji domeni jezika u najvećoj meri trpe promene zbog kontakta engleskog i srpskog. Najupadljiviji uticaj engleskog zabeleţen je na nivou leksike, ali on nije izostao ni na preostala dva nivoa. U zaključku su iznete pretpostavke o tome kako će se kontakt ova dva jezika dalje razvijati i koliku će ulogu u tome imati komunikacija na Fejsbuku kao najpopularnijem društvenom sajtu.
-
- UVOD U INESTETIKU ALANA BADJUA
- Sažetak U radu se posle kraćeg osvrta na ontologiju savremenog francuskog filozofa Alana Badjua analizira uvodni, programski tekst iz njegovog Priručnika za inestetiku i način na koji je sam Badju svoje teorijske postavke primenio u čitanju poezije, naročito Malarmeove i Remboove. Rad predstavlja i komentariše Badjuovo shvatanje umetnosti, njenog odnosa prema istini i naročito Badjuovo razumevanje umetnosti kao skupa istina, kao i shvatanje njenog edukativnog potencijala, meñusobnih uticaja i odnosa izmeñu filozofije i umetnosti. Badjuova kritika estetike kao neadekvatnog modusa filozofskog pristupa umetnosti, s jedne strane, i njegovo insistiranje na autonomiji i autoregulativnosti umetnosti i umetničkih formi, s druge strane, u kombinaciji sa njegovim osobenim pluralizmom, već su se pokazali kao podsticajni i provokativni. Pažljivo čitanje Badjuovih teorijskih tekstova o umetnosti i književnosti i konkretnih analiza pojedinih književnih ostvarenja treba da pokaže opravdanost i argumentovanost Badjuovih zahvata u problem razumevanja i vrednovanja umetnosti, kao i stvarnu primenljivost njegovih ideja. Uprkos primamljivosti Badjuovog „aksioma“ po kojem umetnost jeste skup istina, analiza pokazuje cirkularnost njegove argumentacije i nemogućnost da se jasno i konačno razluče konkretnie manifestacije konstitutivnih aspekata i/ili elemenata umetnosti kao istine (situacija-dogañajsubjekat-istina), zbog čega Badjuova teorija gubi na interpretativnoj upotrebljivosti.
-
- UČTIVOST U NEMAČKOM I JAPANSKOM JEZIKU
- Sažetak Ovaj rad će ukazati na neke od razlika koje su prisutne u nemačkom i japanskom jeziku kada je reč o učtivosti. Uvodna poglavlja bave se samim pojmom učtivosti i najvažnijim teorijskim doprinosima ovom fenomenu, kao što su teorije Džefrija Liča (Geoffrey Leech), Robin Lejkof (Robin Lakoff) i Penelopi Braun i Stivena Levinsona (Penelope Brown & Stephen Levinson). Središnji deo rada bliže posmatra sisteme učtivosti japanskog i nemačkog jezika. Japan je u periodu od 1600. do 1868. godine, kada je gotovo tri veka bio zatvoren od ostatka sveta, razvio izuzetno razrañen sistem učtivih formi koje se i danas koriste, i čija stratifikacija je jedinstvena u svetu. Njihov osnovni model biće prikazan u četvrtom poglavlju rada. Posebno ćemo se osvrnuti na učtivi jezik žena, ideju koja je od davnina propagirana u japanskom društvu, kao i na kritiku japanskih lingvista usmerenu protiv teorije učtivosti P. Braun i S. Levinsona. U petom poglavlju uslediće prikazivanje učtivosti u nemačkom jeziku. Iako Nemci važe za veoma direktne, postoji čitav niz strategija kojima ostvaruju učtivo ponašanje. Uz sažeto prikazivanje istorijskog razvoja učtivosti na evropskom kontinentu, u prvom delu poglavlja bliže ćemo posmatrati forme oslovljavanja u nemačkom jeziku. Drugi deo poglavlja posvećen je indirektnom načinu izražavanja, koji se ostvaruje pomoću raznih gramatičkih sredstava (pasiv, konjunktiv itd.), i doprinosi prenošenju utiska učtivosti. Posredstvom primera potkrepićemo navedene teorijske stavove i ilustrovati razlike koje su prisutne u nemačkom i japanskom jeziku. Ponuñene strategije ostvarivanja verbalne učtivosti mogu biti korisne onima koji poznaju osnovu gramatike oba jezika, a koji nisu bliže upoznati sa fenomenom učtivosti. Poslednje poglavlje posvećeno je neverbalnoj komunikaciji i načinima njenog realizovanja u Japanu i Nemačkoj. Verbalna i neverbalna komunikacija čine nerazdvojivu celinu, čija neverbalna komponenta se često nepravedno zapostavlja u istraživanjima učtivog ponašanja. Sve ovo posmatramo kroz prizmu izvornih govornika srpskog jezika, koji tako stiču uvid u obim razlika u predstavama učtivosti u jednoj nama relativno bliskoj, i jednoj tako dalekoj kulturi. U isto vreme skrećemo pažnju na činjenicu da je oblicima učtivog ponašanja potrebno posvetiti posebnu pažnju nezavisno od bliskosti izmeñu kultura. Navodimo sličnosti i razlike izmeñu srpske kulture i kulture dva jezika koji su osnovna tema ovog rada. Ovo može biti korisno studentima germanistike i japanologije kao budućim predavačima, ali i već postojećim prosvetnim radnicima. Detaljnija analiza pitanja učtivosti svakako prevazilazi obim ovog rada, te on treba biti posmatran samo kao polazna tačka za dalje istraživanje ovog kompleksnog, interkulturnog pitanja koje u doba moderne tehnologije još više dobija na važnosti.
-
- Učenje stranog jezika na daljinu u Srbiji
- Sažetak Uvođenje studijskih programa na daljinu značajna je novina u obrazovnoj politici jedne zemlje. U našoj sredini obrazovanje na daljinu je tek u povoju . Pojedine visokoškolske ustanove u Srbiji prepoznale su njegov značaj, ali je malo onih koje su u svoje studijske programe na daljinu uvrstile predmet Strani jezik. Na primeru nastave nemačkog jezika koja se na Univerzitetu Singidunum potpuno izvodi na da ljinu prikazaće se prednosti i nedostaci jednog modela učenja stranog jezika na daljinu.
-
- VESNA LAZOVIĆ
- Sažetak /
-
- VESNA ĐUKIĆ
- Sažetak /
-
- VLADANJE SOBOM
- Sažetak Tema vladanja sobom je tesno povezana sa pitanjima etike, morala, karaktera i vrlina, koje su predmet proučavanja i filozofije i psihologije. Stoga smo naučna istraživanja iz sociokognitivne i neuropsihologije, na koja se pozivamo u radu, obradili u filozofskom ključu. Uprošćeno rečeno, nauka nam pokazuje kako je moguća i kako se vrši samoregulacija u koju spada i funkcija samokontrole. Filozofija nam objašnjava zašto, u koju svrhu je neophodna i važna sposobnost vladanja sobom. Međutim, granica između dveju disciplina nije čvrsto zacrtana i neporozna. Filozof koristi i promišlja iskustvo i naučna saznanja, a psiholog takođe postavlja vrednosna pitanja: na primer, kako se postaje i šta znači biti integrisana, zrela, produktivna ličnost. Termini vladanje sobom, samokontrola i upravljanje sobom suštinski imaju isto značenje, ali različite konotacije. Prvi pripada filozofskom tradicionalnom, a drugi savremenom naučnom diskursu. Opredelili smo se da nam težišni izraz bude „vladanje sobom“ da bismo istakli kontinuitet između duge tradicije filozofskih promišljanja i najnovijih psihološko naučnih saznanja o toj složenoj sposobnosti. Bilo da ga posmatramo sa filozofske ili sa psihološke strane, vladanje sobom jeste nužni uslov svih životnih dostignuća i vrlina. Ono nije cilj po sebi, već sposobnost koja omogućava razvoj drugih sposobnosti, kompetencija, umeća i ostvarenje bitnih vrednosti za jedinku i društvo. Život u zajednici ne samo da podrazumeva, već jeste komunikacija. Kao društvena bića koja svoju posebnost i jedinstvenost ostvaruju u međuljudskoj komunikaciji, pitanje svesti i stepena svesne kontrole koju vršimo nad svojim ponašanjima u interakciji sa drugim ljudima, nesumnjivo je jedno od najvažnijih i fundamentalnih pitanja ljudske egzistencije.
-
- VOKABULAR U KOMUNIKATIVNOJ NASTAVI STRANIH JEZIKA
- Sažetak Komunikativna nastava zasniva se na ideji da je jezik sistem komunikacije i ima za cilj razvoj komunikativne kompetencije budućeg govornika stranog jezika. Pojam komunikativne kompetencije osnova je komunikativnog pristupa u nastavi stranih jezika i oslanja se na tvrdnju da kompetentan govornik jezika ne vlada samo izolovanim znanjem gramatike i vokabularom ciljnog jezika, već da je potrebno da nauči da upotrebi znanje u komunikativnom kontekstu. U radu su prikazane osnovne karakteristike prirode leksike, kao i definicije koje se smaraju važnim u nastavi vokabulara L2. Ističe se velika uloga koju nastavnik ima u nastavi vokabulara, kao i važnost motivacije učenika. Predstavljen je predlog za nastavu vokabulara na časovima španskog jezika kao L2, koji se može primeniti i na ostale strane jezike.
-
- VOLT VITMEN I EMILI DIKINSON
- Sažetak Ovaj rad polazi od činjenice da je godine 1844. Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson, 1803-1882), jedan od najuvaženijih intelektualaca u Americi sredinom devetnaestog veka i najveći pokretački um svoga vremena, napisao da su Sjedinjene Države spremne za pojavu svojih pravih velikih pesnika. Predviđao je da će oni doći da „ceo jedan novi život rasprostru“ – s američkom mišlju, s američkim doživljajem života. Bio je odlučan u tome da će oni morati da se otrgnu evropskim formama, da istragaju za američkim načinima, zbog toga što istinski velika poezija ima „misao koja je toliko strastvena i toliko živa da, poput duha biljke ili životinje, poseduje vlastitu građu i daruje prirodu nečim novim“. Emerson lično pisao je poeziju koja nije bila velika, što je i sâm znao. Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe, 1809-1849) je već bio poznat po nekim sjajnim pesmama, koje se i danas čitaju širom sveta, ali ipak ni one nisu bile dovoljne da se raskrsti s prošlošću i da se postave novi pravci za kretanje nacije. Cilj eksplorativnog kretanja kroz literaturu ovde je da se pokaže do koje je mere Emerson bio u pravu: u vreme njegovih pretpostavki i najava već je postojalo dvoje koji će se javiti kao umetnici kakve je čekao. Deceniju posle Emersonovog stvaralaštva Volt Vitmen će objaviti svoje Vlati trave, dajući tako jednom jedinom knjigom poetski jezik nepogrešivo američki, i samo američki. Emili Dikinson će se, sa svoje strane, javiti stihovima koji će je u konačnom smislu uspostaviti kao veličinu američkog pesništva.