Komunikacija i kultura online
Primary tabs
Communication and Culture Online is a free electronic scientific journal. Our goal is to improve knowledge in the field of linguistics, literature, communication, culture, intercultural and related disciplines.
Regular issues of Communications and Culture Online are published once a year, in the last week of December. Before the new issue of the magazine comes out as a whole, the so-called pre-publishing. In addition to regular issues, Communication and Culture online also publishes special thematic editions, independently or in collaboration with partners.
Pages
-
- ENGAGEMENT MARKERS IN INTRODUCTORY TEXTBOOKS
- Sažetak This article is meant to contribute to the increasingly prominent research on academic discourse and metadiscourse. The framework used in the article is based on Hyland (2005a, 2005b), who distinguishes between interactional and interactive metadiscourse features. Among interactional ones, which are used to build the writer-reader interaction, Hyland identifies engagement markers - means of ‘engaging’ the reader more explicitly in the process of weaving academic discourse. Engagement markers are further classified and divided into the five basic types: reader pronouns, directives, questions, appeals to shared knowledge and personal asides. The research question in the article is exploring engagement markers in academic discourse, or more precisely, in introductory textbooks. Using functional analysis, we have identified and interpreted the five types of engagement markers in the corpus, which is an introductory textbook we consider suitable and interesting for the proposed goal. The results of the analysis show that the most frequent engagement markers in the corpus are reader pronouns, directives and appeals to shared knowledge. Questions and personal asides are used infrequently. The pragmatic contribution of using engagement markers in the corpus is building interaction in a dominantly informal way. Generally speaking we may conclude that introductory textbooks seem to be losing the essentially unobjectionable tone – the writer, though preparing an introductory textbook, may intentionally engage the reader much more than he used to do some time ago. In this way the paper is a contribution to explaining more global changes in the overall tone in academic discourse of linguistic literature nowadays.
-
- FANS, PERCEIVED MATURITY, AND WILLINGNESS TO FORM A ROMANTIC RELATIONSHIP
- Sažetak In the present research we examine the association between perceived maturity of a group and willingness to form a romantic relationship with a member of that group. In Study 1, we tested the validity of a 2-item measure of self-reported maturity by assessing its relationship with existing measures of maturity and other related measures. The new measure showed evidence of being valid. In Study 2, we modified the scale to examine participants’ perceptions of the maturity of fans of various interests (e.g., sport, music, media) and their degree of willingness to form romantic relationships with a member of each fan group. Results revealed a positive correlation between perceived maturity and willingness to date. Together, the results validate the short measure of maturity and demonstrate its utility in finding associations between perceived maturity, content of leisure interests, and prospects of romantic relationship formation
-
- FILM I POLITIKA
- Sažetak /
-
- FRANKOFONE KULTURNE MANIFESTACIJE I MEDIJI
- Sažetak U savremenom svetu sve više se govori o višejezičnosti i multikulturalnosti kao osnovnim odlikama gotovo svih modernih društava. Cilj ovog rada je da se najpre istraži i ukratko objasni pojam kulturne raznolikosti i predoči njegov značaj za razvoj demokratije i kreativnih potencijala čovečanstva, a potom da se u tom smislu predstavi delovanje Međunarodne organizacije frankofonije kao jednog od najboljih primera raznolikosti, i to u svakom smislu: jezičkom, kulturnom, ekonomskom, političkom, verskom itd. Rezultat ovog istraživanja je dolaženje do podataka o najvažnijim izdavačkim poduhvatima i kulturnim manifestacijama frankofonije, kao i o frankofonim medijima čiji je zadatak da širu svetsku javnost informišu o najvažnijim aktivnostima i uspesima kulturnih stvaralaca iz raznih frankofonih zemalja. Imajući u vidu osnovne ideje i načela Frankofonije koji se odnose na očuvanje raznolikosti i jezičkih i kulturnih identiteta svih, posebno malih naroda, u zaključku ukazujemo da je u interesu naše zemlje da aktivnije učestvuje u raznim projektima Međunarodne organizacije frankofonije.
-
- FRAZEOLOŠKI ELEMENTI U SAVREMENIM REKLAMNIM SLOGANIMA NA NEMAČKOM JEZIKU
- Sažetak Rad „Frazeološki elementi u savremenim reklamnim sloganima na nemačkom jeziku” predstavlja rezultate analize 1060 slogana iz reklamnih kampanja na nemačkom tržištu s kraja 20. i s početka 21. veka. Svi analizirani slogani bili su vrlo zapaženi i urezali su se u sećanje govornika nemačkog jezika – vreme će pokazati da li srednjoročno, dugoročno ili trajno. Uvodni deo rada sadrži opšte informacije o reklamnim sloganima i o jeziku reklama, dok središnji deo nudi pregled tipova frazeologizama u nemačkim reklamama. Analiza je pokazala da je u nemačkim sloganima najviše frazeologizama u širem smislu, tj. neidiomatizovanih ustaljenih leksičkih spojeva, poput kolokacija, rutinskih formulacija i komunikacijskih frazeologizama, a neuporedivo manje frazeologizama u užem, tradicionalnom smislu, kao što su poslovice, idiomi i poluidiomi i ustaljene fraze. Naredna celina bavi se raznovrsnim modifikacijama kojima tvorci reklamnih slogana podvrgavaju frazeologizme, u nadi da će na taj način slogan i reklamu u celini učiniti upadljivijim, zanimljivijim i upečatljivijim, pa tako i delotvornijim. U završnom delu rada autori sumiraju rezultate istraživanja i ukazuju na moguću ulogu reklamnih slogana u nastavi i u učenju nemačkog kao stranog jezika, naročito na višim nivoima znanja i na univerzitetskom nivou, a usled značajnog mesta marketinške komunikacije i marketinškog diskursa u savremenom društvu. Na kraju, rad još skreće pažnju i na moguće pristupe sloganima pri lokalizaciji reklama i reklamnih kampanja.
-
- FREMDSPRACHENSTUDIUM UND DIE BERUFSZUKUNFT VON GERMANISTEN UND ANDEREN FREMDSPRACHENEXPERTEN
- Sažetak Im Zuge des Bologna-Prozesses und der damit verbundenen umfassenden Hochschulreform und Akkreditierung von Studiengängen ist in Serbien auch das Fremdsprachenstudium neu konzipiert und neu organisiert worden. Diese Umstrukturierung von Studiengängen und Curricula bedeutete nicht nur eine Anpassung an die neuen Vorschriften, sie war darüber hinaus auch eine gute Gelegenheit, eine Modernisierung des Fremdsprachenstudiums durchzuführen. Jede Hochschule, die auch philologische Studiengänge im Angebot hat, suchte dabei - zumindest teilweise - nach eigenen Lösungsvorschlägen, die ihren Kapazitäten, dem ortsspezifischen Studentenprofil und den Rahmenbedingungen in der jeweiligen Region entsprechen. Neben relativ bedeutenden Unterschieden zeichnen sich bei den jeweiligen Lösungsversuchen auch gewisse Gemeinsamkeiten ab. Den Kern der vorliegenden Arbeit bilden einzelne Segmente einer Umfrage unter Germanistikstudentinnen und –studenten im 5. und 7. Semster an der Philologischen Fakultät Belgrad. Die Umfrage wurde im Oktober 2010 durchgeführt, mit dem Ziel, die Einstellungen angehender Germanistinnen und Germanisten zum Studium und zum künftigen Beruf zu ermitteln sowie ihre Wünsche in Bezug auf Studieninhalte und Curricula. Ausgehend von den Umfrageergebnissen wird über die Chancen von Fremdsprachenexperten auf dem serbischen Arbeitsmarkt diskutiert. Es werden auch die Zukunftsperspektiven dieser Berufsgruppe in den kommenden Jahren und Jahrzehnten erörtert, im Hinblick darauf, dass der steigende Bedarf nach Dienstleistungen von Fremdsprachenexperten – zumindest in Serbien - paradoxerweise zu einer Verhärtung von Bedingungen auf dem Arbeitsmarkt und im Berufsleben beiträgt. Dieser Trend wird sich wahrscheinlich auch in den kommenden Jahren fortsetzen.
-
- FROM FAN TO FAM
- Sažetak Historically, emerging music and music-engendered forms of youth expression and aggregation have been considered a threat to mainstream culture, due to the belief that they can corrupt it at a societal level. Expanding on these insights, this article examines how one of these music-inspired youth cultures transforms oft stigmatized traits and behaviors (e.g., clothing, slang, tattoos) into communicational and bonding elements of an “alternative family.” Conducting a multimodal analysis of video documentaries, this study explores how the Juggalo community (a fan culture initially associated with the band Insane Clown Posse) socially constructs its identity as a countercultural family that embraces outcasts, rejects, and people who feel unfit for society. Specifically, this study looks into how the participants of this culture implement and negotiate multimodal forms of representation and communication at the “Gathering of the Juggalos,” a kaleidoscopic music/arts festival that functions as an annual “family reunion” for Juggalos from around the world.
-
- Fikcionalni svetovi satire u „Guliverovim putovanjima" Džonatana Svifta
- Sažetak Rad se bavi pojavom ontološkog preklapanja između fikcionalnih svetova satire u Guliverovim putovanjima Džonatana Svifta. Preklapanje je uglavnom izvedeno delimično, a prate ga dvostruka pomicanja referencije ( izmišljene na stvarnu, a stvarne na izmišljenu). Ovaj proces svoje ishodište pronalazi u fenomenu aluzivnosti. Da bi čitalac Guliverovih putovanja identifikovao fikcionalni identitet s istorijskim, mora doći do pomicanja referencije s izmišljene na stvarnu. Pomicanje referencije vrši se i sa stvarne referencije na izmišljenu, kao u slučaju fikcionalnog identiteta Japana (treće Guliverovo putovanje), ali i u svakom tekstu čija je pretenzija realističkog tipa. Teorija fikcionalnosti zasnovana na ovakvi m osnovama daje validniji uvid u pitanja kontekstualnosti i kotekstualnosti.
-
- Francisco Moreno Fernández
- Sažetak
-
- GDE SU GRANICE PREVODILAČKE SLOBODE U PROZNIM TEKSTOVIMA?
- Sažetak Na mikro-razini teksta (tj. u rečima, rečenicama, sintagmama, idiomima itd.) svaki prevod, da bi ostao veran duhu originala, zahteva od prevodioca odreñena odstupanja. To najviše važi za poeziju, ali ni prilikom prevoñenja proze prevodilac ne može da izbegne da se katkad nañe u situaciji da u izvesnom stepenu mora odstupiti od teksta originala. Ta odstupanja mogu biti izvedena operacijama (leksičkog, sintaksičkog, semantičkog i dr.) oduzimanja, dodavanja ili menjanja. Ovaj tekst se bavi jednim slučajem prevodilačke izmene u nedavno objavljenom srpskom prevodu romana Antala Serba Putnik i mesečina. Ceo kontekst ove prevodiočeve prilično velike intervencije ukazuje na to da je reč o prevodiočevoj svesnoj, kulturološki i kontekstualno uslovljenoj izmeni. Srpski prevodilac ovog kultnog i danas već klasičnog romana mañarske književnosti prve polovine XX veka, Arpad Vicko, kako pokušava da se pokaže u ovom tekstu, posegnuo je za ovom izmenom kako bi jedan važan element dela približio kulturnom kodu srpskog čitaoca.
-
- GERMANIZMI U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU, U GERMANOSLAVISTIČKOJ LITERATURI I U ROMANU SEMPER IDEM ĐORĐA LEBOVIĆA
- Sažetak Kao što već sam naslov nagoveštava, rad „Germanizmi u srpskom jeziku, u germanoslavičstičkoj literaturi i u romanu „Semper idem” Đorđa Lebovića ima tri cilja: (1) da upozna čitaoca sa najznačajnijim odlikama germanizama u savremenom srpskom jeziku (i na njihovom primeru sa osnovnim pojmovima kontaktne lingvistike), (2) da ukratko predstavi najvažnija dosadašnja filološka i lingvistička istražvanja reči nemačkog porekla u srpkom jeziku i (3) da analizira svojstva i upotrebu germanizama u romanu „Sepmer idem” Đorđa Lebovića, poznatog srpskog dramskog pisca druge polovine 20. i prve decenije 21. veka. U skladu s tim, središnji deo rada sastoji se iz tri celine. Prva govori o podeli reči stranog porekla na pozajmljenice i prevedenice, kao i o podeli germanizama na supstancijalne, internacionalne i strukturalne germanizme, zatim o prilagođavanju germanizama pravopisu, izgovoru i morfološkom sistemu srpskog jezika i njegovim leksičkim potrebama, o posrednom i neposrednom pozajmljivanju itd. Druga celina posvećena je dosadašnjim istraživanjima germanizama u germanističkoj i srbističkoj literaturi, pri čemu ističe značaj dve studije: „Nemački uticaji u našem jeziku” profesora Miloša Trivunca, jednog od osnivačka srpske univerzitetske germanistike (Trivunac 1937; Trivunac 2015), i „Germanismen im Serbischen und Kroatischen” savremene slavistkinje B. Golubović (Golubović 2007). Na ovo se, u trećoj celini rada, nadovezuju razmatranja o germanizmima u književnom stvaralaštvu Đorđa Lebovića. Imajući u vidu to da su nemački uticaji na srpski jezik veoma zanimljivi mnogim mladim germanistima i studentima germanistike, tako da oni teme seminarskih radova i master-radova neretko biraju upravo iz ove oblasti, autor je u radu pokušao da objedini osnovne informacije koje pruža bogata literatura na nemačkom i srpskom jeziku, da ih prikaže što jasnije i sažetije, kao i da na primeru germanizama u delima Đ. Lebovića ukaže na mogućnosti za primenu tih saznanja pri analizi odgovarajućeg aspekta pojedinih ostvarenja srpske književnosti. U zavisnosti od materijala koje nudi konkretno književno delo, rezultati takve analize mogu potvrditi postojeće uvide ili ih – u najboljem slučaju – proširiti i produbiti.
-
- Glagoli govorenja kao markeri emfaze - slučaj pseudocitiranja
- Sažetak Ovo istraživanje je usmereno na funkcije koje mogu imati glagoli govorenja u razgovornom diskursu. Fokusi rali smo se na leksičko - sintaksičke markere citiranja, koji su najčešće glagoli govorenja, a koji mogu figurirati i kao markeri emfaze ili kao mehanizmi za zadržavanje reči, i sl. i u javnim i u privatnim razgovorima. To su situacije kada govornik direktno citira, i to ne da bi naveo citirani materijal, već da bi tako naglasio deo iskaza koji sledi. U takvim situacijama koje su se javljale u korpusu koji smo koristili za ovo istraživanje se uspostavlja tendencija da se suprasegmentne varijacije karakteristi čne za emfazu, kakve su sporiji tempo govora, povećana glasnoća, nekad i kratke pauze u govoru, javljaju nad delom iskaza koji dolazi nakon leksičkog markera citiranja, što pokazuje da se oni pojavljuju i u funkciji markera emfaze. Korpus za ovo istraživan je sastoji se od deset sati audio - snimaka spontanih privatnih razgovora i deset sati video - snimaka televizijskih razgovornih emisija na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku, koji su transkribovani, i gde su anotirane prozodijske varijacije. S obzirom na to da smo ovoj problematici pristupili sa stanovišta analize konverzacije, ovim prozodijskim obeležjima se pristupilo sa auditivnog, a ne akustičkog aspekta.