Komunikacija i kultura online
Primary tabs
Communication and Culture Online is a free electronic scientific journal. Our goal is to improve knowledge in the field of linguistics, literature, communication, culture, intercultural and related disciplines.
Regular issues of Communications and Culture Online are published once a year, in the last week of December. Before the new issue of the magazine comes out as a whole, the so-called pre-publishing. In addition to regular issues, Communication and Culture online also publishes special thematic editions, independently or in collaboration with partners.
Pages
-
- KATODNE ISTINE. MIROSLAV COLIĆ
- Sažetak /
-
- KAUZATIV GLAGOLA EMOCIJA, PERCEPCIJE I KOGNICIJE U JAPANSKOM JEZIKU
- Sažetak The paper deals with Japanese causative sentences that express emotions, perception and cognition. They have a peripheral position when talking about causative due to the fact that a two-agent causative sentence is considered prototypical. The aim of this paper is to point out the specifics of causative verbs of emotion and mental actions in comparison with a prototypical, two-agent causative sentence. The second goal is to highlight the characteristics of causative verbs of emotion, observed in some languages such as English and Serbian, which also appear in Japanese. Using the method of semantic analysis, we will shed light on the argument structure of causative form of the verbs from the perspective of semantic roles that are assigned to the syntactic positions of the subject and the object of the sentence, with a special emphasis on the role of the subject. We will also consider the notions of volition and intentionality. The causative of the verbs of emotion, perception and cognitive verbs in Japanese belongs to the causative of involuntary verbs and expresses the cause-and-effect relationship between the one who experiences and the one who causes an emotion, unlike the prototypical sentence of causative of voluntary verbs, which expresses intentional manipulative action. Unlike the prototypical sentence in causative of the voluntary type, the subject position can be taken by a stimulus characterized by the absence of features of animacy and volition as well. These are stimuli of the situational and eventual type. Even if the stimulus is an animate and personal argument, he or she is not the causer per se. It is his or her feature, activity or behavior that becomes the primary cause of a change in the experiencer. Thus, the personal argument is given the meaning of an event or propositional argument. The propositional argument can be explicated on the surface of a sentence, in the form of a dependent clause expressing the action of the stimulus. This is one of the features that have been observed both in Japanese and in aforementioned languages. The features of causative sentences were collected from examples from the works of contemporary Japanese authors and their translations into Serbian. We partially used data from the Corpus of Contemporary Japanese Written Language (BCCWJ) of the National Institute of Japanese Language and Linguistics (NINJAL).
-
- KNJIŽEVNOST U NASTAVI – POSREDOVANJE KULTURE UZ UVAŽAVANJE LITERARNOSTI
- Sažetak Die Arbeit mit literarischen Texten bietet sich als optimales Reflexionsmedium kultureller Inhalte an. Der vorliegende Beitrag versteht sich als Vorschlag für einen interkulturell konzipierten Literaturunterricht im Bereich Deutsch als Fremdsprache an serbischen Gymnasien. Dabei geht er der Frage nach, wie sich ein literarischer Text als Thematisierung des Fremden bearbeiten lässt, damit die Funktionen eines literarischen Textes nicht aus dem Auge verloren werden. Die Autorin führt einige Ideen zur Bearbeitung des fremdkulturellen Aspektes im Roman „Yasmin” von Edith Thabet an und betont einen kreativ-produktiven, literaturdidaktischen Ansatz im Unterricht. Ziel der Arbeit ist, ein Beispiel aus der didaktischen Praxis der Autorin zu nennen, das sich im fremdkulturellen und literaturdidaktischen Kontext als höchst effektiv erwiesen hat.
-
- KOMPLEKSNA KONVERZIJA U NEMAČKOM JEZIKU
- Sažetak Kompleksna konverzija u nemačkom jeziku srazmerno je slabo istražena. Tumačenja ovog fenomena u okviru germanističke lingvistike uz to su i izuzetno heterogena. Imajući to u vidu, ovaj rad na osnovu analize gotovo dve stotine uzualnih i okazionalnih kompleksnih konverzionih tvorenica ekscerpiranih iz više rečnika savremenog nemačkog jezika i iz romana Das Glasperlenspiel Hermana Hesea pokušava da odredi mesto i ulogu kompleksne konverzije u okviru sistema tvorbe reči u savremenom nemačkom jeziku i da ponudi sveobuhvatnu i preglednu klasifikaciju kompleksnih konverzionih tvorenica. Kompleksne konverzione tvorenice klasifikovane su na osnovu sledećih kriterijuma: vrsta reči kojoj pripada kompleksna konverziona tvorenica, sintaksička svojstva konverzione baze i karakteristike nukleusa i satelita. Na osnovu prvog kriterijuma razlikuje se konverzija sraslih fraza u nepromenljive reči, i to u priloge, predloge i veznike, i kompleksna supstantivizacija, tj. konverzija sraslih fraza u imenice. Uz pomoć drugog kriterijma izdvajaju se supstantivizacija verbalnih, tj. imperativskih i infinitivskih fraza, supstantivizacija pridevskih i participskih fraza i supstantivizacija neglagolskih frazeologizama, dok se pomoću trećeg kriterijuma razvrstavaju različiti tipovi supstantivizacije infinitivskih fraza.
-
- KONTRASTIVNA ANALIZA GLAGOLA HODANJA U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
- Sažetak The purpose of this paper is to analize verbs of walking in English and Serbian. The number of verbs is restricted to twenty-six and they represent instances of different subgroups within the lexical field of verbs of walking. If the semantic components coincide in both languages, there is a formal correspondence between the verbs. However, if a verb in English contains more components than the one in the Serbian language, there is a translation equivalence.
-
- KONTRASTIVNA ANALIZA SEMANTIČKIH PROŠIRENJA REČI 目 „OKO“ I SLOŽENICA KOJE ONA GRADI U KINESKOM I JAPANSKOM JEZIKU
- Sažetak Ovaj rad se bavi analizom kognitivnih mehanizama, konceptualnih metafora i metonimija, zaslužnih za semantička proširenja reči 目 „oko“ i složenica koje ona gradi u kineskom i japanskom jeziku, sa domena ljudskog tela na domene konkretnih predmeta spoljašnjeg sveta ili pak apstraktne domene, kao i sličnosti i razlika koje na ovom planu postoje između ta dva jezika. Pored toga, zaključci do kojih smo došli prilikom te analize primenjeni su i na ograničen broj primera iz srpskog i engleskog, s ciljem da se ukaže na sličnosti koje na kognitivnom planu postoje čak i između tipološki i geneaološki različitih jezika. Kontrastivna analiza je pokazala da između potpuno nesrodnih jezika, kineskog i japanskog, postoji veoma velika sličnost na konceptualnom nivou, tj. da se u ova dva jezika sreću isti kognitivni mehanizmi odgovorni za semantička proširenja reči 目 „oko“. Sličnost između ovih jezika ipak ne iznenađuje ako uzmemo u obzir činjenicu da je Japan, istorijski i kulturološki posmatrano, bio pod jakim uticajem Kine. Kontrastiranje primera iz kineskog i japanskog sa srpskim i engleskim jezikom, pokazalo je takođe izuzetno visok stepen sličnosti na kognitivnom planu, tj. između onih kognitivnih mehanizama utemeljenih na univerzalnom telesnom iskustvu čoveka.
-
- KONVERZACIONI DISKURSNI MARKERI U NASTAVI ŠPANSKOG KAO STRANOG JEZIKA
- Sažetak Diskursni markeri (DM), kao važni elementi razgovornog jezika, imaju ključnu ulogu u razvoju komunikativne kompetencije. Premda već nekoliko decenija predstavljaju predmet mnogih lingvističkih proučavanja u španskom jeziku, istraživanja ovih izuzetno kompleksnih lingvističkih jedinica u području učenja stranog jezika ne daju konkretne odgovore na koji način se DM usvajaju kao ni rešenja kako ih treba podučavati i na kom nivou učenja stranog jezika. Cilj ovog rada je da istraži da li su, kada i na koji način DM uvedeni u nastavu španskog kao stranog jezika i da pokaže koliko uspešno se mogu podučavati. Shvatajući važnost nastave DM u učenju stranog jezika da bi se postigla adekvatna komunikativna kompetencija na ciljnom jeziku, predmet istraživanja ovog rada je analiza prisustva konverzacionih diskursnih markera, reči i izraza poput bueno, claro, pues, venga, vamos, hombre i sl. u udžbenicima za španski kao strani jezik izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nivo A1), Aula Internacional 2 (nivo A2), Aula Internacional 3 (nivo B1), Aula Internacional 4 (nivo B2.1) i Aula Internacional 5 (nivo B2.2) koji se koriste u nastavi španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Polazeći od pretpostavke da DM nije posvećeno dovoljno pažnje u nastavi španskog kao L2, očekuje se da će u korpusu biti pronađen mali broj eksplicitno obrađenih DM. Rezultati analize korpusa prevashodno pokazuju nekoherentnost u terminološkoj upotrebi kao i u klasifikaciji ovih jezičkih sredstava. Iako je mali broj DM sistematizovano obrađen u ovim udžbenicima, čime je naša početna hipoteza potvrđena, rezultati ovog istraživanja su pokazali da se implicitno pojavljuje veliki broj prvenstveno konverzacionih diskursnih markera koji su uvek kontekstualizovani što nastavnik može da iskoristi kako bi u okviru nastave usmeravao učenike i skretao im pažnju na pravilnu upotrebu ne bi li oni razvijali i usavršavali svoju komunikativnu kompetenciju.
-
- KRATKA PRIČA ILZE AJHINGER U NEMAČKOJ I SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI
- Sažetak Kratka priča („Kurzgeschichte“) je u nemačku i austrijsku knjiţevnost ušla posle Drugog svetskog rata, kada se literarna scena u ovim zemljama otvorila za savremene tokove evropske i američke knjiţevnosti, uključujući i romane i pripovetke („short story“) Ernsta Hemingveja. Među brojnim autorima koji su prihvatili ovu knjiţevnu vrstu bila je i Ilze Ajhinger (1921), a pojedine njene priče spadaju u vrhunska ostvarenja tog ţanra. U ovom radu će biti dat pregled njenih kratkih priča, kao i kontrastivna analiza onih koje su prevedene na srpski jezik i originala, sa ciljem da se ukaţe na problem adekvatnosti prilikom prevođenja, kao i moguća rešenja u duhu jezika na koji se prevodi.
-
- KREATIVNA UPOTREBA VLASTITIH IMENA U NOVINSKIM NASLOVIMA SA NEMAČKOG GOVORNOG PODRUČJA
- Sažetak Ziel dieses Aufsatzes ist die Beschreibung und Klassifikation der wichtigsten sprachspielerischen Abwandlungen onymischer Elemente in Überschriften und Schlagzeilen. Zu den häufigsten Verfahren, in denen Eigennamen umgeformt und umgedeutet werden, gehören verschiedene Arten der Substitution, die Hinzufügung einzelner Grapheme und Graphemfolgen, die Erweiterung durch lexikalische Morpheme, die Modifikation von Phraseologismen sowie direkte Übernahme von Zitaten. Resultat dieser „intendierten Abweichungen“ ist eine kommunikative, funktionale und/oder semantische Zusatzbedeutung (Dittgen 1989) der sie enthaltenden Überschriften und Schlagzeilen. Die Besonderheiten dieses Verfahrens sollen der Gegenstand einer korpuslinguistischen Untersuchung sein. Voraussetzung für das Funktionieren solcher Überschriften ist die kognitive Beteiligung der Rezipienten, die bei der Produktion mit bedacht wird.
-
- KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE ZASTARELE VALENTNOSTI VERBALNE KOMPONENTE U NEMAČKOJ FRAZEOLOGIJI
- Sažetak S obzirom na to da je istorijska frazeologija i danas relativno zapostavljena oblast u germanističkoj lingvistici, mnoge specifičnosti koje se registruju kod jednog broja frazeologizama, a koje se mogu definisati kao refleksi minulih epoha u razvoju nemačkog jezika, neopravdano ostaju na margini interesovanja frazeologa, ali i istoričara jezika i iz sinhronijske frazeološke vizure se veoma često i neopravdano identifikuju sa frazeološkom idiosinkrazijom. Za detaljan i egzaktan opis danas arhaičnih struktura unutar nemačkog frazeoleksikona neophodan je interdisciplinarni i integrativni pristup, kao i sinteza saznanja iz istorije jezika i frazeologije. Ovakav pristup je utoliko značajniji, ako se na umu ima činjenica da frazeologizmi u savremenom nemačkom jeziku mogu pokazivati veoma heterogene pojavne oblike formalne recesivnosti na svim jezičkim nivoima (fonetskom, morfonološkom, morfološkom, sintaksičkom i komponentskom), od kojih su neki izuzetno retki, dok drugi pokazuju serijski karakter. Ako se navedenoj konstataciji doda i činjenica da refleksi minulih epoha danas mogu da pokazuju visok afinitet za pojedine frazeološke supklase, da budu supklasno aspecifični ili, pak, potpuno isključeni kod pojedinih supklasa, problem sagledavanja i opisa „formalno istorijskog“ u današnjem nemačkom frazeoleksikonu više je nego kompleksan. Ovo se posebno odnosi na veoma retke forme dijahronijske sintaksičke recesivnosti, među koje spada i danas zastarela valentnost glagola kao frazeološke komponente, i to posebno s obzirom na to što je i sintaksa starijih perioda u isotirji nemačkog jezika tradicionalno bila zapostavljena i ostajala u senci proučavanja istorijske fonetike i morfologije.
-
- KVALITATIVNA ANALIZA LEKSIČKIH, MORFOLOŠKIH I SINTAKSIČKIH OSOBINA JEZIKA SPORTA U SAVREMENOM STANDARDNOM ARAPSKOM JEZIKU
- Sažetak Ovaj rad predstavlja kvalitativni pregled glavnih leksičkih, morfoloških i sintaksičkih obeležja jezika sporta u tekstovima koji pripadaju naučnom funkcionalnom stilu u savremenom standardnom arapskom jeziku. Analiza je izvršena na osnovu jezičke graĎe koja pripada obrazovnim pismenim tekstovima strogo naučnog (akademskog) funkcionalnog podstila. Konciznost, preciznost i impersonalnost u ovim tekstovima se postižu učestalom upotrebom pojedinih leksičkih, morfoloških i sintaksičkih sredstava, a zanemarivanjem drugih. MeĎu njima se ističu: veliki broj stručnih termina koji su većinom nastali meĎujezičkim pozajmljivanjem, često dvojezično navoĎenje termina, korišćenje simbola iz drugih semiotičkih sistema i oblika nastalih skraćivanjem, ograničeno prisustvo polisemije, sinonimije i antonimije, učestalo ponavljanje termina, glagola i brojnih fraza, ograničena upotreba lica, preovlaĎujuće prisustvo imenskih reči, desemantizacija glagola, ograničena upotreba glagolskih vidova i načina, upotreba složenih rečenica uz često pojednostavljivanje njihove strukture zamenom finitnih glagolskih oblika u zavisnim rečenicama odgovarajućim glagolskim imenicama ili participima. U radu se razmatraju i glavni pristupi u analizi specijalnog jezika uopšte, kao i mogući pravci budućih istraživanja u toj oblasti u savremenom standardnom arapskom jeziku koji je nedovoljno proučen iz perspektive funkcionalno-stilističkog jezičkog raslojavanja.